Gde nas vodi Otvoreni Balkan? (Drugi deo)

Nepristupanje svih šest zemalja Zapadnog Balkana inicijativi Otvoreni Balkan jedan je od njenih ključnih izazova,  ali i to što vladavine prava, demokratskih insititucija i medija nema na agendi.  Na koji način će se Otvoreni Balkan usaglasiti sa evropskim putem nisu sigurni ni u Evropskoj uniji. 

Iako u okviru samog Berlinskog procesa postoji Akcioni plan za zajedničko regionalno tržište, zbog kompleksnosti njegove metodologije,  ali i višegodišnje stagnacije politike proširenja EU, lideri Otvorenog Balkana su odlučili da nešto sami urade, kažu sagovornici Nove ekonomije.

Odnos evropskih integracija i Otvorenog Balkana jeste kompleksan, kaže za Novu ekonomiju programski menadžer Centra za evropske politike (CEP) Strahinja Subotić i dodaje da građanima nije jasno kako se ova inicijativa kombinuje sa našim evropskim putem, a ni u Evropskoj uniji nisu sigurni šta naši lideri hoće i na koji način planiraju da Otvoreni Balkan usaglase sa evropskim putem svojih država.

„Rekao bih da je ova inicijativa nastala kao odgovor na dugoročnu ili višegodišnju stagnaciju politike proširenja. Štap i šargarepa više nisu ni kratki ni dugi, već ih više nema. Nema ni podsticajnih elemenata, nema ni sankcionih elemenata“, navodi Subotić i dodaje da su sa te strane lideri Zapadnog Balkana odlučili nešto samostalno da urade, kao način da se dodatno integrišu regionalna tržišta, ne čekajući EU da diktira tempo već preuzimajući stvar u svoje ruke.

Kao ključni izazov Otvorenog Balkana Subotić izdvaja to što ne pristupaju sve zemlje Zapadnog Balkana  ovoj inicijativi, već je integracija „nekako diferencirana“.

„Ko hoće – može, svima je otvoren poziv. Na taj način je ova inicijativa postala meta kritičara jer se pokazalo da oni koji su članovi ne daju sve od sebe da uvere druge države Zapadnog Balkana da je ova inicijativa benevolentna, da ne treba da služi velikosrpskom i velikoalbanskom narativu, već treba da bude inicijativa od koje će svi da imaju benefit. Upravo je taj način signalizacije ključan“, kaže Subotić. 

Foto: Predsedništvo/Dimitrije Goll

Problem i izazov Akcionog plana za zajedničko regionalno tržište u okviru Berlinskog procesa, prema rečima savetnika predsednika Privredne komore Srbije (PKS) za Otvoreni Balkan Nenada Đurđevića, je njegova metodologija i kompleksnost, sam akcioni plan uključuje sto i nešto tačaka, od digitalne transformacije, zelene agende do obrazovanja.

„Akcioni plan od sto i nešto tačaka teško da se može nazvati akcionim planom, jer onda ne znate šta su prioriteti, ima puno stvari od digitalne transformacije do zelene agende, preko četiri slobode, do saradnje u oblasti obrazovanja. Trgovinski sporazum CEFTA je isto tu integrisan, što je sve dosta ambiciozno,  ali bez jasne metodologije i institucija sa jasnim političkim mandatom koje treba da budu odgovorne za  sprovođenje“, kaže Đurđević za Novu ekonomiju.

Berlinski proces je, kaže, zamišljen tako da imate Evropsku komisiju koja podržava i daje sredstva, naročito za sprovođenje Zelene agende i transformaciju privrede da posluje u ekološki održivim uslovima. Glavno telo za sprovođenje je Regionalni savet za saradnju sa sedištem u Sarajevu koji kooridnira nacionalne kooridnatore u vladama, koji onda komuniciraju sa svojim nadležnim ministarstvima i prate sprovođenje akcionog plana za stvaranje zajedničkog tržiša (CRM AP), dodaje Đurđević.

„Radi se o kompleksnom procesu gde ne postoji odgovornost ili se ona jasno ne vidi, šta se dešava ukoliko neka strana ne ispuni obaveze ili blokira proces, čega smo sada svedoci. Imamo jednu strukturu koja po nama zahteva reformu i reorganizaciju. Mnogo više fokusa bi trebalo da bude na onima koji to sprovode, a to su vlade regiona, i oni bi trebalo da budu direktno odgovorni za sprovođenje procesa“, kaže Đurđević.

Đurđević poručuje da Otvoreni Balkan treba depolitizovati jer je trenutno fokus mnogo više na političkoj komponenti nego na konkretnoj koja je ekonomska, i u inicijativi se učitava ono što ne postoji i preuveličava se ono što postoji.

„Trenutno razgovaramo o olakšanom prelazu, trgovini, prelazu granica, priznavanju sertifikata dve strane, harmonizovanju rada fitonsaitarnih i veterinarskih službi, stvaranju preduslova za stvaranje jedinstvenog tržišta radne snage, to su stvari koje su konkretne“, rekao je Đurđević.

Kapaciteti administracija, vlada i ministrarstava svih šest zemalja su dosta limitirani, dodaje Đurđević, i poručuje da je tu dragocena podrška Evropske unije, ali da ta podrška treba da ide kroz potpunu promenu paradigme načina interakcije između Zapadnog Balkana i Evropske komisije.

„To mora da bude u direktnoj komunikaciji Evropska komisija – vlade i onda da se napravi jedan akcioni plan ko je odgovoran za šta i stvori mogućnost da kako se ispunjavaju uslovi koje države Zapadnog Balkana ispunjavaju, tako da se otvaraju mogućnosti pristupa zajedničkom tržištu Evropske unije. To je ono što mi vidimo kao put“, naveo je Đurđević.

Strahinja Subotić poručuje da su dve inicijative (Akcioni plan i Otvoreni Balkan) kompatibilne, a ključna razlika je upravo u vlasništvu inicijative (prva je bila u okviru Berlinskog procesa, druga se tiče „homegrown incijative“).

„Imajući u vidu da EU ima 27 članica i da njihovi pregovori mogu biti malo sporiji mi smo odlučili da je lakše da sami među sobom pregovaramo (Severna Makedonija, Albanija, Srbija) i na taj način da ukidamo granice i ubrzamo trgovinu, razmenu ljudi“, kaže Subotić.

To što je priča o ove dve incijative konfuzna je delom i uloga Evropske unije, kaže Subotić.

„Negde možete čuti da to Nemačka podržava, pa da ne podržava. Neke članice podržavaju, neke ne, neke su skeptične. Mislim da ni EU ne zna šta da misli o tome, oni su zbunjeni nisu navikli da region neke stvari radi na svoju ruku, čekaju trenutak da sednu sa liderima Zapadnog Balkana i da vide da li zaista može doći do integracije ove dve inicijative, pošto je isti cilj – da se oformi zajedničko regionalno tržište“, kaže Subotić.

VLADAVINE PRAVA NEMA NA AGENDI

Dok je sa jedne strane pohvalno to što su lideri odlučili da sednu za sto i razgovaraju kao ljudi, sa druge strane je, prema rečima Strahinje Subotića, problematično to što cela priča o članstvu u EU nije snažno zastupljena u agendi Otvorenog Balkana.

„Jednostavno lideri kada pričaju, u njihovim govorima videćete da je pitanje članstva i perspektive EU stavljeno u drugi plan. To je glavna bojazan – ne da će Evropska unija želeti da ovo postane zamena, već da ćemo mi Otvoreni Balkan da iskoristimo kao zamenu za članstvo“, kaže Subotić.

Subotić smatra da je ta bojazan opradvana, jer je pristupanje EU zahtevno i zahteva značajne administativne kapaictete koji mi u ovom trenutku „nemamo snažno razvijene“.

„Postoji bojazan da ćemo ove administartivne kapacitete koji su već slabi odvojiti od EU priče i fokusirati na Otvoreni Balkan i da ćemo se na taj način još manje fokusirati na pristupanje Evropskoj uniji“,  kaže Subotić.

Subotić kaže i da u Otvorenom Balkanu „vladavina prava nije na agendi“, da se ne govori o reformama demokratskih institucija i medijima.

„To je jedna ograničena inicijativa, ograničenija od onog što je zamljišeno EU integracijama gde vladavina prava, funkcionisanje demokratske institucije, slobodni mediji predstavljaju suštinske elemente“.

Subotić postavlja pitanje budućnosti ove inicijative, odnosno da li će zemlje morati da se dezintegrišu iz Otvorenog Balkana kako budu pristupale Evropskoj uniji. 

„Mi na primer ukinemo gradnice sa Severnom Makedonijom i za par godina moramo da ih vratimo nazad. Ja ne razumem onda kako će ova inicjativa da očuva svoju dugoročnost ako će jedna po jedna država da iskače iz koloseka, odnosno da stupa na kolosek EU“, smatra Subotić.

Privredna komora Srbije podržava učeće svih šest zapadnobalakanskih ekonomija u ovoj inicijativi, kaže Nenad Đurđević.

„Mi smatramo da bi učešće svih, i Crne Gore i Kosova i Bosne i Hercegovine nekako praktično predstavljalo novu eru u saradnji na Zapadnom Balkanu gde bi se strane dogovorale da sarađuju o onome što je u njihovom interesu i dalje širile na druge teme“.

Projekat se realizuje  u okviru Programa malih medijskih grantova koji finansira Ambasada SAD, a administrira Nezavisno udruženje novinara Srbije. Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove NUNS i Ambasade SAD već isključivo autora.