Generalni direktor Hemofarma: Primio bih vakcinu protiv Covid-19

Ceo svet, ne samo globalna privreda, bili su apsolutno nespremni za ovo što nam je priredio korona virus. Mislim da niko nije imao predstavu da će nešto što se dešavalo u Kini tokom januara u ovoj meri i ovom snagom pogoditi čitavu planetu, ostavljajući možda čak i razornije posledice nego finansijska kriza 2008. godine, kao je dr Ronald Zeliger, generalni direktor kompanije Hemofarm i predsednik Nemačko-srpske privredne komore.

Foto: dr Ronald Zeliger, Hemofarm

Kako se Hemofarm, kompaniju koju vodite unazad osam godina, suočio sa trenutnom pandemijom?

Pazite, mi smo morali da radimo još više kako bismo u ovim neredovnim uslovima obezbedili redovnost snabdevanja lekovima. Zamislite koliko je to zahtevno – omogućiti redovnost u neredovnosti. Ukratko, naš osnovni zadatak bio je da se postaramo da lekova ima dovoljno kako pacijenti koji uzimaju terapiju ne bi brinuli. Mi smo im time što smo radili 24/7 barem tu jednu brigu odagnali. I ne pričam samo o Hemofarmu, već o celoj Štadi u okviru koje poslujemo. 

Ja imam zaista dobar tim u Hemofarmu koji je još početkom marta reagovao u nekoliko smerova: da dodatno podigne nivo mera zaštite unutar fabrika kako korona ne bi ušla u pogone, da obezbedi sve uslove da oko 2.000 zaposlenih može da radimo maksimalnim kapacitetom i da omogući da stotine zaposlenih van proizvodnje, pakovanja i logistike rade od kuće. Možete li da zamislite taj nivo organizacije!? I kako to izgleda kad u farmaceutskoj industriji u kojoj su higijenski standardi super-visoki, dodatno pojačate nivo zaštite? Ali baš zato što smo na vreme i toliko detaljno reagovali, uspeli smo u tome da nas korona ne zaustavi. 

To znači da je uredno snabdevanje lekovima bilo vaš prioritet u ovom periodu?

Naš zadatak bio da obezbedimo lekove u dovoljnoj količini, ali i da pomognemo druge koji biju glavne bitke sa korona virusom. Zato smo donirali 150 monitora za praćenje vitalnih funkcija pacijenata Srbiji, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori. Reč je o donaciji vrednoj čak 45 miliona dinara, skoro 400.000 evra, i to zemljama u kojima ova kompanija ima proizvodne pogone. Međutim, naša podrška nastavljena je i kroz novčanu pomoć Hemofarm fondacije u vrednosti od pet miliona dinara Vršcu i Šapcu, gradovima u kojima se nalaze proizvodni pogoni kompanije. To je bilo naše hvala za poverenje građana koje traje 60 godina i naša podrška njima u ovom teškom času.

Kakva je, po Vašem mišljenju, bila reakcija farmaceutske industrije globalno?

Od farmaceutske industrije se očekuje da upravo u ovim prilikama reaguje brzo. Ako neće sada, kada će. Mislim da je generalno dobro reagovala, a svaka kompanija pravila je prioritete za sebe. Naš je bio, kao što sam rekao, da proizvodnja ne stane i da lekova bude dovoljno. Štada je u ovom periodu prednost dala proizvodnji lekova za kojima postoji velika potražnja tokom pandemije, kao što su antiinfektivni lekovi, imunostimulatori i lekovi protiv bolova. Takođe, cilj joj je bio i obezbeđenje redovnog snabdevanja lekovima koji se koriste u drugim važnim terapijama poput lečenja karcinoma. To su pacijenti na koje smo posebno mislili. 

Kada je reč o inovativnim kompanijama, one uveliko vode trku koja će prva patentirati vakcinu protiv COVID-19 i to mi je posebno zanimljivo da pratim. U Nemačkoj počinju testiranja vakcine na ljudima, nadam se dobrim rezultatima. 

To znači da ćete, ako bude bilo potrebno, primiti vakcinu?

Da, naravno. Mi kao da zaboravljamo da su pranje ruku odnosno uvođenje osnovnih higijenskih standarda, otkriće penicilina i vakcina za razne bolesti najvažniji civilizacijski pomaci zbog kojih danas živimo duže i kvalitetnije. 

Šta možemo da očekujemo u svetu posle korone? Kojom brzinom će se privreda oporaviti, da li sledi ozbiljna recesija?

Pandemija nam je u lice tresnula dokaze da globalni sistem koji smo napravili i mislili da je otporan na sve ipak to nije već da je slab i pun rupa. Pogledajte samo šta se desilo u lancu nabavke koji pokazuje da nije stabilan upravo zbog svog globalnog (interkontinentalnog) karaktera. Ako budemo pametni i primenimo naučeno iz ove lekcije, ekonomija posle korone moraće da bude manje kratkovida, lanac nabavke više lokalan, a međunarodna i državna finansijska podrška funkcionisanju privrede značajna. Kada je reč o zdravstvenom sistemu, nadam se da smo na primeru SAD naučili koliko je opšta zdravstvena zaštita važna. Ja nisam pristalica onih najcrnjih procena da nam sledi recesija slična onoj s početka prošlog veka, mislim da svet ima kapacitete da reaguje, ali moraćemo da budemo brzi, spretni i vrlo pametni kako bismo iz ovoga izašli sa što manje štete.

Postoji i jedna pozitivna lekcija koju nam je korona dala – koliko je digitalizacija u svim segmentima značajna. Primećujem da su čak i neke „najkonzervativnije“ lokalne firme sada otišle onlajn. Svet posle korone definitivno će biti mnogo više digitalan.