Glavni razlog jačanja dinara kratkoročni priliv investicionog kapitala

Rejting agencija Dan i Bredstrit u decembarskom izveštaju Srbiju i dalje svrstava u grupu zemalja sa umerenim rizikom poslovanja i stabilnim rejtingom.

Agencija procenjuje da će ovogodišnji rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) biti 1,9 odsto.

Istoj grupi u regionu pripadaju i Hrvatska, Bugarska, Mađarska, Makedonija, Albanija i Rumunija. Bolji rejting u regionu ima Slovenija koja je okarakterisana kao zemlja blagog rizika. Niži rejting od Srbije u regiji ima Bosna i Hercegovina kao zemlja veoma visokog rizika. 

Rejting dodeljen nekoj d,ržavi ukazuje na rizik poslovanja u toj zemlji i daje informaciju o efikasnosti plaćanja ka inostranstvu, kao i o isplativosti potencijalnih investicija. 

Po oceni analitičara DiB, u Srbiji je u trećem kartalu ubrazan privredni rast, na 2,1 odsto na godišnjem nivou, za šta je najzaslužnija državna potrošnja posle budžetskog suficita od 44,2 milijarde dinara u prvoj polovini godine (u poređenju sa planiranim deficitom od 40 milijardi dinara), i planovima za stimulisanje ekonomije pokretanjem različitih programa kratkoročnih javnih radova. 

„Ipak, stopa rasta u trećem kvartalu je niska, uglavnom zbog usporavanja privatne potrošnje, u trenutku kada EU ostvaruje snažan rast i što je obezbedilo pozitivan efekat prelivanja izvoza na Balkan. Kao rezultat toga, malo je verovatno da će ovogodišnji rast BDP premašiti 1,9 odsto“, navodi se u izveštaju DiB i predviđa da će rast BDP-a u Srbiji u 2018. godini biti tri odsto, a 3,3 odsto u 2019. 

DiB je najveća i najstarija bonitetska kuća na svetu, a u Srbiji je zastupa kompanija Bisnode.

„Ocenjeno je da je glavni razlog jačanja dinara kratkoročni priliv investicionog kapitala koji je privučen relativno visokim stopama prihoda na državne obveznice, ali da je malo verovatno da će se ta situacija nastaviti. „Evropska centralna banka će uskoro početi strožu monetarnu politiku što će podići vrednost evra, a Narodna banka Srbije neće dozvoliti da dinar ostane jak na neodređeno vreme, zato što bi to naškodilo srpskom izvozu i rizikovalo da inflacija padne ispod minimalnog praga od 1,5 odsto“, procenio je DiB.