Glifosat u Srbiji: Potencijalno kancerogen, ali može i dete da ga pazari

Vest da će kompanija Bajer i Monsanto nastojati da umiri sa 7,2 milijardi dolara one koji su tužili proizvođača Raundapa, odnosno glifosata, jer je štetan po zdravlje ljudi, nije dobila neku veću pažnju u Srbiji. Ali u državi glifosat, poznatiji kao Glifosav slobodno se prodaje i može se reći da neometano teče srpskim njivama i dvorištima. Građani možda i nisu svesni ovoga, ali u bilo kojoj poljoprivrednoj apoteci možete kupiti preparat koji je totalni herbicid bez bilo kakve provere. Totalno označava da uništava sve što mu se nađe na putu. Na jednom od sajtova, preko kojih bilo ko može da kupi ovaj proizvod stoji da je Glifosav – totalni herbicid broj 1 u Srbiji.

Ovo nije prva isplata Bajera i Monsanta u procesu pokrenutih tužbi koje obuhvataju sada više od 65.000 slučajeva u kojima se tvrdi da su osobe obolele od različitih vrsta raka nakon upotrebe glifosata. Za sve to vreme, ovaj herbicid se koristi slobodno i u Evropskoj uniji i u Srbiji, s tim što je u EU to uz poštovanje procedure. U Srbiji je to u praksi potpuno drugačije, bez ikakve kontrole i prateće procedure.

Kako to izgleda u EU i koja pravila su postavljena pred korisnike ovakih supstanci, objasnila nam je Olivera Dundović, preduzetnica iz Istre.

„Kao korisnica glifosata – njime špricam parking od pločnika i graničnike na ulici iz kojih raste korov; legalno ga kupujem jer imam dozvolu za rukovanje i korištenje pesticidima i svim ostalima ‘-cidima’. Da bih dobila dozvolu, prošla sam predavanje od 40 sati i polagala ne tako jednostavan test. Svake četiri godine se dozvola obnavlja. Znači, dođeš u agro farmaciju, tražiš sredstvo za vinograd, za crve u zemlji koji jedu krompir, luk, drugo povrće… teta inženjerka ode u ključem zatvorenu prostoriju i otamo ti donese sredstvo. Kupovinom si upisan u registar pod JMBG-om, i jednom godišnje moraš svu tu ‘otrovnu’ ambalažu vratiti na neko mjesto, obaveste te kada je i gde prikupljanje. Dobiješ potvrdu, daš 30-40 evra i to je to. Svako od nas ko ima bio sertifikat, pod kontrolom je agencije za poljoprivredu; kad prijaviš da si ručno uklanjao korov, ili malčirao, znaš da nema muljanja jer tu i tamo dignu dron i snime situaciju. Znači, u Istri je kontrola jaka“, kaže Dundović.  Kako objašnjava u Hrvatskoj se ovaj preparat zove cidokor, takođe ga proizvodi Bajer.

U Srbiji ova regulativa je usklađena sa onom u EU, pa je tako glifosav u slobodnoj upotrebi, potvrđuju nam i svi stručnjaci. Potpisnica ovih redova je mogla da se uveri u ovo vrlo lako pre godinu dana kupovinom glifosava u lokalnoj poljoprivrednoj apoteci, gde niste obavešteni o potencijalnoj štetnosti, niti su vam date instrukcije za korišćenje, a niko nije ni pominjao povratak ambalaže, koju su prodavci dužni po zakonu da prime nazad i pravilno je odlože.

„Ove preparate može bilo ko da kupi online, bilo ko da poruči, čak i deca. To je pravi problem. Regulativa je usklađena sa Evropskom unijom, međutim u praksi je to potpuno drugačije. Kod nas iz okolnih zemalja dolaze i da švercuju pesticide“, kaže Svetlana Stanišić, doktor fizičke hemije, profesor na Univerzitetu Singidunum.

S obzirom da se usklađujemo sa EU po ovom pitanju, pa smo tako u prošloj godini prema rečima stručnjaka i skinuli osam suspstanci sa liste aktivnih pesticida, možda bi ipak trebalo uvesti i stroža pravila za prodaju i korišćenje naročito za preparate oko kojih nisu svi usklađeni. Srpski seljaci, prema pisanju medija, učestvuju u obukama za ove preparate. Nedavno je Agroklub izvestio o ovoj temi.

U cilju bezbedne primene sredstava za zaštitu bilja i zaštite zdravlja ljudi, životinja i životne sredine, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede (Uprava za zaštitu bilja) započelo je prošle godine sprovođenje obuka za profesionalne korisnike sredstava za zaštitu bilja, u skladu sa Zakonom o sredstvima za zaštitu bilja, izvestio je Agroklub.

Obuke su još uvek u toku i sprovode ih 32 ovlašćena pravna lica, i to poljoprivredne savetodavne i stručne službe, fakulteti i visoke škole koje su osnovane od strane Vlade Republike Srbije. Polaznici stiču znanje o bezbednom rukovanju, primeni, skladištenju, transportu i odlaganju sredstava za zaštitu bilja. Ali prema rečima poljoprivrednika koji su uključeni u ovaj program, problem je odlaganje ambalaže, kao i to što nije jasno naznačeno koliko aktivne materije pojedini preparati sadrže. Po završenoj obuci poljoprivrednici treba da dobiju sertifikat koji se izdaje na pet godina i biće uslov i za dobijanje subvencija, piše Agroklub.

Naučni spor oko karcinogenosti

Evropska komisija (EK) zvanično je obnovila odobrenje za upotrebu glifosata na dodatnih deset godina, uprkos dubokim naučnim neslaganjima oko njegove bezbednosti i nedostatku konsenzusa među državama članicama EU. Odluka doneta 28. novembra 2023. godine usledila je nakon procesa u kojem države članice nisu uspele da postignu kvalifikovanu većinu za ili protiv obnove. Iako je 18 zemalja podržalo produženje, ključne članice poput Nemačke i Francuske bile su uzdržane, što je primoralo Evropsku komisiju da sama donese konačnu odluku.

Sa svoje strane, redovna profesorka na katedri za pesticide i herbologiju Poljoprivrednog fakulteta, Dragica Brkić, nam objašnjava šta je srž ovog problema i kako izgleda donošenje odluka u EU kada su ovakve supstance u pitanju.

„U središtu decenijske kontroverze nalazi se dijametralno suprotna procena dve vodeće institucije. Međunarodna agencija za istraživanje raka (IARC), koja funkcioniše pod okriljem Svetske zdravstvene organizacije, klasifikovala je glifosat kao ‘verovatni karcinogen’ (grupa 2A). Eksperti IARC-a tvrde da postoje dovoljni dokazi iz studija na životinjama o pojavi tumora bubrega i hemangiosarkoma kod mužjaka miševa, kao i malignih limfoma kod miševa oba pola, zatim pojavu adenoma na pankreasu i jetri kod mužjaka pacova, a kod ženki pojavu tireoidnih adenoma. Epidemiološki podaci povezuju izloženost herbicidu sa non-Hočkinovim limfomom kod ljudi (više hiljada sudskih sporova). Nasuprot tome, Evropska agencija za bezbednost hrane (EFSA) i Evropska agencija za hemikalije (ECHA) zaključile su da je malo verovatno da glifosat poseduje karcinogeni potencijal. Prema njihovim izveštajima, dostupne studije ne pružaju ubedljive dokaze o genotoksičnosti ili negativnom uticaju na reproduktivno zdravlje i endokrini sistem“, tako da glifosat u sredstvima za zaštitu bilja u EU nije klasifikovan i obeležen po osnovu karcinogenog potencijala, navodi Brkić.

Kako pojašnjava profesroka Brkić, studije pokazuju da se glifosat u organizmu sisara ponaša na sledeći način: oralna resorpcija je ograničena na oko 20 odsto, a resorpcija preko kože je minimalna (manje od 1 odsto). Supstanca se ne metaboliše značajno i brzo se izlučuje bez nakupljanja u tkivima. Rađeno je 50 ispitivanja mutagenog potencijala glifosata i svi testovi su bili negativni, što znači da supstanca nema mutageni potencijal.

Ali sa druge strane postoje nedostaci u podacima. Regulatori su priznali postojanje određenih nepoznanica, pre svega u vezi sa razvojnom neurotoksičnošću i nivoom ostataka glifosata u narednim biljkama u plodoredu, gde trenutna ispitivanja ne pokrivaju sve scenarije. To zapravo znači da se ne može isključiti veći nivo izloženosti stanovnika ostacima glifosata u hrani.

Postupak odobravanja pratio je snažan građanski aktivizam, uključujući Evropsku građansku inicijativu sa više od milion potpisa kojom se zahtevala potpuna zabrana primene glifosata radi zaštite ljudi i životne sredine.
Nova dozvola od deset godina u EU uključuje mogućnost opoziva ili skraćivanja perioda ukoliko se pojave novi naučni dokazi. Poseban fokus biće na studiji koja ispituje potencijalnu vezu između glifosata i Parkinsonove bolesti, na čemu je insistiralo regulatorno telo Holandije. Obnova odobrenja važi do 2033. godine, uz obavezu kontinuiranog praćenja svih novih toksikoloških nalaza.

Profesorka Brkić takođe savetuje kako uopšte postupiti u slučaju kada  koristite ovakve preparate –  treba uvek nositi rukavice, radna odela sa nogavicama i rukavima i vizir (vodite računa da vam ne pada po koži i kosi). Posle primene treba skinuti i oprati garderobu, a rukavice baciti (ako su za jednokratnu upotebu) ili oprati. Ispražnjenu ambalažu treba bar tri puta isprati, ispirak sipati u prskalicu, a ambalažu probušiti da se onemogući njeno ponovno korišćenje. Iskorišćenu ambalažu dužan je da pokupi proizvođač i da sa njom postupi u skladu sa zakonskom regulativom vezanom za ambalažu i ambalažni otpad.

Kontrola hrane u Srbiji kao misaona imenica: Proizvođači sami određuju šta je dobro, a šta ne