Kontrola hrane u Srbiji kao misaona imenica: Proizvođači sami određuju šta je dobro, a šta ne

Sistem bezbednosti i kontrole hrane u Srbiji je ozbiljno narušen i prepušten savesti proizvođača. Stručnjaci upozoravaju da je neophodno hitno vratiti nadležnost nad kontrolom hrane Ministarstvu zdravlja i zavodu za javno zdravlje, navodi specijalizovan portal AGROWeb.

Kontrola bezbednosti hrane je dovedena u pitanje pre više od decenije, kada je Ministarstvo zdravlja prestalo sa finansiranjem redovnog monitoringa zdravstvene ispravnosti namirnica. Ova promena dovela je do ozbiljnih propusta u nadzoru, naročito na pijacama i kod domaćih proizvođača.

Nedostatak resursa i političkih odluka dodatno je otežao situaciju, a posledice su postale vidljive kroz različite afere, poput one sa aflatoksinom u mleku.

Problem je eskalirao nakon prebacivanja odgovornosti za bezbednost hrane na Ministarstvo poljoprivrede, dok je Ministarstvo zdravlja zadržalo kontrolu samo nad hranom za decu i aditivima.

Zbog ove promene, monitoring domaće i uvozne hrane, kao i procena rizika po zdravlje stanovništva, postali su manjkavi, što potencijalno ugrožava zdravlje potrošača.

Stručnjaci upozoravaju da odsustvo kontinuiranog nadzora nad bezbednošću hrane može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema, budući da bez adekvatnih procena rizika, domaća proizvodnja, pijace i uvozna hrana predstavljaju „nepoznanicu“ kada je u pitanju zdravstvena ispravnost.

Prema podacima iz 2023. godine, nadležne institucije u Srbiji zabeležile su porast od 20 odsto uvoza neproverenih prehrambenih proizvoda, što je izazvalo zabrinutost među potrošačima i stručnjacima za bezbednost hrane.

Takođe, organizacije potrošača ne raspolažu sredstvima za nezavisne kontrole, što dodatno otežava praćenje bezbednosti hrane. Istraživanje iz 2022. godine pokazuje da je 35 odsto testiranih uzoraka hrane sadržalo supstance koje ne zadovoljavaju zdravstvene standard, što ukazuje na hitnu potrebu za boljim nadzorom.

Srpski proizvodi su se i u prethodnom periodu suočavali sa „problemom prelaska granice“ EU, budući da su bivali vraćeni usled neispunjavanja potrebnih standarda.

Kao primer, navodi se situacija u kojoj su sa slovenačke i hrvatske granice tokom oktobra prošle godine vraćene dve pošiljke iz Srbije usled prisustva nedozvoljenih supstanci, a reč je o smrznutim kupinama, kao i o jednoj pošiljci dodataka ishrani, o čemu je Nova Ekonomija tada pisala.

Koliko mleka i sira ustvari treba da jedemo?