Globalni rast će usporti sa 3,4 odsto u 2022. na 2,9 odsto u 2023, da bi se u 2024. godini vratio na 3,1 odsto, navodi Međunarodni monetarni fond (MMF).
MMF navodi da su prognoze rasta za 2022. i 2023. godinu blago povećane.
Usporavanje naprednih ekonomija će biti izraženije. Za njih se projektuje pad sa 2,7 odsto u 2022, na 1,2 odsto i 1,4 odsto ove i naredne godine. Devet od 10 naprednih ekonomija će verovatno usporiti, navodi MMF.
Rast ekonomije SAD će usporiti na 1,4 procenta 2023. godine. I evrozona se suočava sa izazovima, između ostalog, zbog pooštravanja monetarne politike Evropske centralne banke. MMF očekuje da će rast evrozone ove godine dostići najnižu vrednost od 0,7 odsto.
Nakon ubalažavnja mera zbog koronavorusa, kineska ekonomija je sada ponovo otvorena, pa MMF očekuje da se rast ove godine vrati na 5,2 procenta.
Indija ostaje svetla tačka, i zajedno sa Kinom, ove godine će činiti polovinu globalnog rasta.
Inflacija u decembru 15,1 odsto, hrana skuplja za četrtinu
Inflacija usporava, ali i dalje viša nego pre pandemije
MMF očekuje da će globalna inflacija opasti ove godine. Međutim i inflacija i bazna inflacija će u više od 80 odsto zemalja čak do 2024. biti iznad nivoa od pre pandemije.
Inflacija opada u velikom broju zemalja, ali su prognoze za baznu inflaciju revidirane naviše.
Inflacije uključuje rast potrošačkih cena korpe roba i usluga u kojoj se nalaze, između ostalog, hrana i energija. Bazna inflacija je indeks potrošačkih cena po isključenju hrane, energije, alkohola i cigareta.
Mnoge zemlje su na krizu troškova života odgovorile širokim i neselektivnim merama pomoći za ljude i preduzeća, koje su pomogle u ublažavanju šoka.
Mnoge od tih mera su se pokazale skupim i sve manje održivim, navodi MMF.
Umesto toga, zemlje bi trebalo da usvoje ciljane mere koje čuvaju fiskalni prostor, i dozvoljavaju visokim cenama energije da smanje potražnju za energentima i izbegavaju preterano stimulisanje privrede.
Inflacija pojela rast plata, prosečna zarada realno manja za 1,6 odsto