Google učionica pokrenula depresiju kod dece, kažu roditelji

Više od 80 odsto roditelja smatra da je online nastava čiji je simbol Google učionica, negativno uticala na mentalno stanje dece, pokazala je anketa Nove ekonomije.

Bezvoljnost, apatija, gubitak interesovanja za učenje, slaba pažnja i koncentracija i drastičan gubitak radnih navika – tako roditelji vide posledice nastave u pandemijskim okolnostima na ponašanje svoje dece.

„Od jednog od najboljih učenika u odeljenju i deteta koje se takmičilo, bilo redovno u učenju i svim obavezama, sada sa mukom radi i najmanji domaći zadatak“, komentar je jednog roditelja koji je učestvovao u anketi portala Nova ekonomija o uticaju kovid škole na mentalno zdravlje dece.

Od oko 170 građana koji su popunili naš anketu ( većina su roditelji školske dece) 87 odsto je uočilo da je školovanje u poslednje dve godine ostavilo trag – deca su postala depresivna (24,5 odsto), razdražljiva (29 odsto) i uznemirena (17,5 odsto), a kod nekih je došlo do poremećaja spavanja (22,6).

Časovi na daljinu su uticali da se poveća broj sati koje su deca provodila uz digitalne uređaje, pa roditelji kažu da su „postala zavisna od telefona“ i „non-stop gledaju u kompjuter i mobilni“. Google učionica tj. Google classroom je bio samo izgovor za decu da još više vremena provode uz uređaje.

Vituelna škola odrazila se i na socijalizaciju. Jedan od roditelja primećuje da su „deca izgubila osećaj za pravo druženje i da im je dovoljno da se čuju sa drugarima preko interneta“, dok drugi kaže da su se zbog nedostatka organizovanih vannastavnih aktivnosti, izleta u druženja deca udaljila jedna od drugih.

Ipak, najveći broj naših čitalaca kaže da je gubitak kontiniteta u nastavi doveo do nezainteresovanosti, otaljavanja školskih obaveza i generalno gubitka motivacije za školu.

„Imam osećaj da u školu idu da zadovolje nas roditelje i da dobiju ocene. Nije prioritet da se nešto nauči, nisu radoznali kao ranije“, glasi jedan od komentara.

Po mišljenju jednog roditelja obrazovanje u pandemijskim prilikama je njegovo dete doveo do spoznaje da su škole, ovakve kakve su kod nas, besmislene, dok drugi za svoje dete kaže da nema volju, da ga ništa ne interesuje i da se ponaša kao da je školovanje u Srbiji uzaludno.

Među komentarima se može pročitati i da su đaci izgubili svest o važnosti znanja, da su se okrenuli ka apatiji i defetizmu, misle da od njih ništa ne zavisi i da se ne vredi truditi, jer od njih ionako ništa ne zavisi.

Da je kovid škola uticala na mentalno zdravlje učenika potvrđuju i iz Udruženja „Roditelj“.

Deci treba pomoć

„Tokom prošle godine, Udruženje „Roditelj“ je sprovelo mini istraživanje među đacima od sedmog razreda osnovne do četvrtog razreda srednje škole o tome kako se snalaze u izmenjenom režimu nastave i šta im nedostaje od podrške, kao i tema kojima bi trebalo da se više bave u školama. Deca su naročito istakla temu zdravlja i mentalnog zdravlja kao njima veoma bitnu tokom pandemije i kako ne pronalaze odgovarajuću podršku. Nastava na daljinu, nedostatak sportskih aktivnosti, ograničeno kretanje u samom početku pandemije… sve su to doživeli veoma teško, a nekih sistemskih servisa podrške baš za mentalno zdravlje i nije bilo, kaže Dragana Soćanin, iz Udruženja „Roditelj“.

Ona dodaje da se o mentalnom zdravlju ni ne govori u dovoljnoj meri, te da i dalje postoji strah od stigmatizacije ako se obrate psihologu ili psihijatru.

„Dodatni je problem što školski psiholozi ne mogu u dovoljnoj meri da se posvete deci, sa jedne strane zbog obima administrativnog posla, ali i zato što ih nema dovoljno. Mnoge škole imaju samo „pola“ psihologa, to jest jednog koji radi puno radno vreme u dve škole. Roditelji nam govore da su primetili promene u ponašanju dece, ali ni oni sami nemaju odgovarajući kapacitet da se izbore sa svim izazovima, tako da su podrške neophodne i roditeljima i deci“, navodi Soćanin.

Roditelji ne traže pomoć

Anketa Nove ekonomije takođe pokazuje da više od dve trećine roditelja nije tražilo pomoć nastavnika ili stručnog lica zbog promena u ponašanju dece.

 Da pedagoško-psihološka služba u školi nije u vrhu onih od kojih bi učenici potražili pomoć ili savet svedoči istraživanje Unije srednjoškolaca Srbije. Od 40 odsto đaka koji su rekli da su imali problem sa mentalnim zdravljem, njih 55 odsto je zatražilo pomoć, pre svega, vršnjaka, porodice i stručnjaka van škole, a svega tri odsto se obratilo školskom psihologu ili pedagogu.

„Psiholozi u školi, bar u mojoj školi, služe da pričaju sa problematičnom decom… Niko ne može da im se poveri jer odmah sve kažu nastavnicima i razrednoj i nikad nemaju vremena… Niko od njih od kad ja idem u tu školu nije bio zainteresovan da priča bilo s kim, sem dece koja su napravila neke probleme i koji su poslati od strane razredne“, rekao je učenik (17 godina) srednje stručne škole iz Subotice.

I u istraživanju Prijatelja dece Srbije pod nazivom „Ja u pandemiji – Problemi mentalnog zdravlja iz ugla deteta” samo tri odsto ispitanika je kao prvog na spisku onih od koga bi potražili pomoć navelo školskog psihologa.