Google učionica: Rupe u znanju, a pljušte petice

Onlajn nastava tokom drugog polugodišta školske 2019/20. godine, kada su škole od marta do juna bile zaključane, ostavila je najveće „rupe u znanju“ učenika, ali je upravo na kraju te školske godine zabeležen najbolji uspeh u istoriji postojanja nekih obrazovnih ustanova. Google učionica se deci izgleda dopala iako roditelji ukazuju da su online učenje i Google učionica izazvali kod dece nervozu, usamljenost i otuđenost. 

Takav slučaj desio se i u Gimnaziji u Čačku, a pedagog te škole Nevenka Tolić kaže za portal Nova ekonomija da je najslabija karika nastave na daljinu bilo onlajn ocenjivanje.

– Bilo je jako teško u početku, nisu se snalazili ni učenici, a ni mi odrasli, ali nas je krizna situacija naterala da se prilagodimo i sa te strane mogu da kažem da je pandemija imala i dobre strane. To što smo ovladali korišćenjem digitalnih tehnologija je dobrobit za sve. Međutim, onlajn ocenjivanje se pokazalo kao najslabija karika. Naravno da je bilo prepisivanja, dešavalo se da su deca bila na času kod profesora i da su oni radili testove. I upravo na kraju te 2019/20. školske godine zabeležen je najbolji uspeh otkako postoji škola – kaže Tolić.

Prelaskom na kombinovani model učenja i odlukom da se đaci ocenjuju kada su u školi ocene su postale realnije, ali smenjivanje grupa učenika na neposrednoj i onlajn nastavi najpre na nedeljnom nivou, a potom dan za danom, nije rešilo sve probleme.

Online nastava, kao da nema škole

– Mnogi đaci su dane kada imaju onlajn nastavu shvatali kao da škole uopšte nema. Međutim, dobri i ambiciozni đaci su radili mnogo više nego u redovnoj nastavi, jer dok pohvatate koji nastavnik radi na kojoj platformi, dok sve prepišete, izvežbate i uradite sami trebalo je mnogo više vremena. Oni đaci koji su i inače manje radili mogli su da se „provuku“. Isto je bilo sa nastavnicima. Neki su „ginuli“, a neki samo isporučili materijale i tu je bio kraj. Dakle, vredni, odgovorni i ambiciozni, koji žele bolja postignuća su radili više nego inače. To se odnosi i na učenike i na nastavnike – smatra Tolić.

Rupe u znanju, naročito u stranim jezicima, matematici i fizici

Ona potvrđuje da se nastavnici žale da učenici imaju „rupe u znanju“, napominjući da se to posebno odnosi na strane jezike, matematiku, fiziku, hemiju, jer se u nekim predmetima i oblastima pojedinih predmeta gradivo naslanja na prethodno.

– Ne možete da preskočite jednačine sa jednom nepoznatom, a da radite jednačine sa dve nepoznate. Neki nastavnici su bili prinuđeni da se vrate na osnovne stvari da bi mogli da idu dalje, ali vremena za ponavljanje nije bilo na pretek – kaže Tolić.

Drugu školsku godinu zaredom nastava se u školama organizuje u skladu sa Pravilnikom o posebnom programu obrazovanja i vaspitanja, koji je donet upravo zbog pandemije.

Ovim pravilnikom, kako se navodi u dokumentu, propisuje se poseban program obrazovanja i vaspitanja, uputstvo o organizaciji i radu ustanove, odnosno škole i određuju škole koje nastavljaju sa radom u slučaju neposredne ratne opasnosti, ratnog stanja, vanrednog stanja ili drugih vanrednih okolnosti.

Sastavni deo pravilnika je Plan realizacije nastave u osnovnoj školi, dok su srednje škole, svaka za sebe, prilagođavale svoje programe nastave i učenja, jer nije bilo moguće propisati uniformno rešenje zbog velikog broja različitih nastavnih programa.

Iako gradivo nije sažimano zbog pandemije, za sve škole važi odredba da je dozvoljeno odstupanje do 20 odsto od propisanog plana i programa.

Iako na prvi pogled izgleda da je upravo ovde nastavnicima ostavljen prostor za ponavljanje ili obradu propuštenih lekcija iz prethodne školske godine, u praksi se to ne dešava.

–  Pitanje je kojih je to 20 odsto koje nastavnik može da izostavi. Da uzmete aktiv nastavnika matematike u jednoj školi ne bi mogli da se dogovore kojih je to 20 odsto. Nastavnici umeju da selektuju bitno od manje važnog, ali su uvek u strahu šta ako nešto preskoče, a to se pojavi na prijemnom ispitu ili budućoj državnoj maturi – ističe Tolić.

Ona kaže da su odlični učenici bili zabrinutiji kako će nadomestiti propušteno gradivo i kako će se to odraziti na njihovo buduće školovanje.

Više istraživanja je potvrdilo da su ove brige koje je donela nastava na daljinu jedan od razloga anksioznosti i stresa kod učenika.