Građani podnose grupne tužbe protiv banaka zbog kredita u švajcarcima

Građani koji imaju kredite indeksirane u švajcarskim francima u Srbiji, kako kažu u udruženju Efektiva, počeli su da podnose grupne tužbe protiv banaka.

U susednoj Hrvatskoj, gde je prošle godine usvojen zakon kojim su konvertovani krediti građana iz franka u evre, o trošku banaka – što je model koji žele srpski dužnici, takođe stižu vesti o tužbi. Unicredit banka je zbog Zakona o konverziji tužila hrvatsku državu.

Dodela udžbenika za prvi razred za guvernere, stabljike šipka ili protest duhova neki su od performansa udruženja Efektiva koji do danas nisu doveli do, za njih, prihvatljivih rešenja. Godinu i po od kako je Narodna banka predložila četiri modela konvertovanja kredita, dužnici su se odlučili na grupne tužbe protiv banaka.

„Očekujemo da ćemo banke na taj način zatrpati velikim brojem novih tužbi, isto kao što smo uradili sa tužbama za kamate od pre tri-četiri godine kada smo to počeli da radimo i na taj način naterali Narodu banku Srbije da napravi izmene Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga i donese odluku kojom je građanima vraćen novac od jednostranog povećanja kamate“, rekao je Dejan Gavrilović iz Efektive.

U Srbiji se dugo zagovarao Zakon o konverziji kredita koji su primenile Hrvatska i Crna Gora. U Hrvatskoj na osnovu takvog zakona dužnici zaostale rate umesto u francima isplaćuju u evrima, što je banke koštalo oko milijardu evra. Zbog toga je Međunarodnom centru za rešavanje investicionih sporova u Vašingtonu protiv Hrvatske stigla tužba Unikredit banke, sa zahtevom za odštetu u visini od oko pola milijarde evra.

„Nema nikakve dileme da oni misle da je taj spor relativno čist, da će se ta izgubljena dobit odnosno šteta vrlo lako dokazati i ishod ove utakmice je zapravo unapred određen“, navodi Zdenko Adrović, direktor Hrvatskog udruženja banaka.

Za bivšeg ministra finansija Hrvatske Borisa Lalovca koji je osmislio Zakon o konverziji duga nema sumnje da Hrvatska spor dobija, ali i da bi ga trebalo voditi pred Evropskim sudom u Luksemburgu.

„Normalno je, kada platite najvećim advokatskim kućama da će vam složiti, da će vam braniti u tom delu interese. Mi se ovde pitamo da li je rizik sve vreme bio na građanima, i što se tiče tečaja, i što se tiče kamatne stope. Ja samo ne znam kako će sada američki sudovi puno pre donositi odluku nego hrvatski sudovi koji vezano sa kamatne stope već tri četiri godine ništa ne reaguju“, kaže Boris Lalovac, bivši ministar finansija Hrvatske.

Scenario po kome bi banka, na štetu države i građana, spor dobila ni u Efektivi ne vide kao realan i dodaju – to je taktika banaka da od države izvuku olakšice ili izmene zakonskih propisa.

„Apsurdno je to verovati da recimo jedna Unicredit banka koja je izgubila spor u svojoj matičnoj zemlji, u Austriji je vrhovni sud poništio jedan kredit u švajcarskim francima, da se nada uspehu u drugoj zemlji“, navodi Dejan Gavrilović.

A dok se u susedstvu traži rešenje za posledice već donesenih odluka, u Srbiji od stabilnosti franka i dalje zavisi oko 20.000 porodica.