Građani se sve više okreću kupovini polovne garderobe

Ekonomska kriza vrtoglavom brzinom povećava broj prodavnica polovne odeće u kojima je moguće naći markirane stvari po nekoliko puta nižim cenama nego u buticima.

„Jedni kupuju zato što nemaju para, a ne žele da kupuju kinesku odeću lošeg kvaliteta, a drugi jer vole da traže unikatne komade odeće”, kaže Vlasta Đurić, prodavačica u jednoj beogradskoj radnji s polovnom odećom.

Ipak, kako kaže, ima i onih kojima je već nošena odeća ispod časti. 

„U prodavnice najčešće ulaze žene srednjih godina i mladi ljudi, a muškarci nam dolaze samo po vojnička odela ili kožne jakne za motore”, objašnjava on.

Za samo godinu dana, u Kragujevcu je otvoreno 20 novih prodavnica polovne odeće, a najveća gužva je ponedeljkom ujutru, kada stiže nova roba i kada se čeka u redovima da se otvore radnje. 

„Za 200 dinara možete da kupite haljine, košulje, suknje, pantalone, dok je za jakne neophodno izdvojiti od 400 do 600 dinara. Posle dva-tri dana, kada se najbolja roba rasproda, artikli su još jeftiniji, pa možete da pazarite i za 50 dinara”, kaže radnica u jednoj kragujevačkoj sekend hend prodavnici. 

Ona je rekla da se u njenoj radnji može kupiti roba iz poznatih lanaca, pa čak i luksuzne marke poput „armanija“, „hugo bosa“, „iv sen lorana“… 

Kupce najviše brine higijena. Prvobitni vlasnici odeću bacaju u kontejnere, iz kojih ih uzimaju firme akreditovane za sakupljanje te garderobe. 

Te firme odeću zatim pakuju u ogromne vreće i šalju trgovcima, ponekad i preko pola sveta. 

„Garderoba ne ide na hemijsko čišćenje, već samo na dezinfekciju, što je dovoljno da se ubiju sve bakterije i da se spreče bilo kakve reakcije na koži. Svaka prodavnica mora da ima sertifikat kojim to i potvrđuje”, objašnjava Đurićeva. 

Vlasnik jedne prodavnice kaže da nije svejedno da li je garderoba sakupljena u Italiji ili u Rumuniji i da kilogram nesortirane garderobe iz boljih krajeva košta od 0,60 evra do 1,5 evra. 

„Kada se to sortira i kada se provere greške, mrlje i rupice, dobije se oko 10 odsto maltene nove garderobe i 10 odsto robe u dobrom stanju, dok je ostalo klasa koja se prodaje u Afriku i Aziju”, kaže on.

Najlon pijaca postala je robna kuća za mnoge Kraljevčane, a najbolja ponuda je nedeljom, ali morate da poranite. 

„Ustajem u pet sati i čekam da iznesu robu kako bih našla nešto kvalitetno. Cela porodica nosi polovne stvari. Skoro sam kupila kaput za 500 dinara“, priča Milica Petrović, koja se često s drugim kupcima prepire oko neke stvari koja košta 100 dinara.