Građani Srbije bolje pogađaju kolika će biti inflacija nego finansijske institucije i privreda

Narodna banka Srbije (NBS) jednom mesečno radi istraživanje o tome kakvu inflaciju očekuju privreda, građani i finansijski sektor. Godinama unazad NBS u izveštajima o ovim istraživanjima govori da su građani ti koji su najpesimističniji u svojim prognozama. Ali ako pogledamo protekli period, pokazuje se da je stanovništvo u svojim očekivanjima bilo u pravu više puta nego sve finansijske institucije u zemlji. Građani su bolje „pogađali“ kakav će biti rast cena čak i u odnosu na privredu.

Za razliku od ostalih aktera, građani inflaciju osećaju „neposrednije“. Kroz kupovinu na pijaci ili u marketima, cenu letovanja ili zimovanja, opremu i odeću za decu i komunalne i ostale usluge.

U martu 2021, godinu dana pre ruske invazije na Ukrajinu i neposredno posle izlaska iz kovida, građani su očekivali da će 12 meseci kasnije – u martu 2022. – inflacija biti na nivou od 10 odsto. NBS je tada ocenila da su očekivanja stanovništva „uobičajeno viša u odnosu na očekivanja drugih sektora“. Ti drugi sektori, finansije i privreda, očekivali su rast cena od dva odsto, odnosno od 1,4 odsto.

Inflacija je na kraju bila 9,1 procenat.

Već naredne godine, u februaru 2022. kada je počeo rat u Ukrajini, sektor finansija i privreda opet su debelo podbacili, a stanovništvo opet bilo najbliže onome što je usledilo. Tada su građani predviđali rast cena od 15 odsto u narednih 12 meseci, da bi inflacija u martu 2023. godine dostigla 16,2 odsto. U isto vreme, finansijski sektor i privreda su mislili da će inflacija biti pet odsto.

Prateći dalje predviđanja inflacije, vidimo da se u martu 2023. godine već naziralo smirivanje, pa je finansijski sektor očekivao osam odsto, privreda 10 odsto i stanovništvo 15 odsto rasta cena za narednu godinu. Rezultat je bio rast cena od pet odsto u martu 2024. godine.

Tako stižemo i do ove godine kada je martovska inflacija bila 4,4 odsto. Pregledom inflacionih očekivanja od pre 12 meseci vidimo da je i ovom prilikom finansijski sektor zajedno sa privredom bio blizu sa prognozama, očekujući četiri i pet odsto. Stanovništvo je, s druge strane, verovalo da će inflacija da stigne na 11 odsto.

Dakle u ove četiri godine jedini put kada je sektor finansija u svojim inflacionim očekivanjima bio najbliži tačnoj brojci je prošla godina. Velika odstupanja u prognozama kada je rast cena u pitanju u većini ekonomskih sektora se smatra za omašku. Takođe sektor finansija je imao i veća odstupanja u rasponu rasta cena.  S druge strane, stanovništvo je dva puta bilo najbliže brojci koju je inflacija i dostigla, što verovatno mnogo više govori o poverenju koje građani i imaju u sistem u zemlji.

Valja napomenuti i to da je pre nekoliko godina Narodna banka iz svojih saopštenja za javnost o rezultatima istraživanja inflacionih očekivanja izbacila deo koji se odnosi na očekivanja stanovništva, objavljujući samo stavove privrede i finansijskog sektora. Podaci o tome šta misle građani o predstojećoj inflaciji od tada su dostupni samo onima koji ih potraže u samom istraživanju – što većina medija uglavnom ne uradi.

Struja, meso, lekovi, gorivo: Šta je najviše “poguralo” inflaciju u prošloj godini?