Građani žele više informacija o javnim nabavkama, misle da tendere valja strogo kontrolisati

Oko tri četvrtine građana bi volelo da ima informacije o tome kako se kroz sistem javnih nabavki troši novac iz budžeta, a isto toliko njih smatra da bi zdravstvo u javnoj potrošnji trebalo da ima prioritet, pokazalo je istraživanje koje je sproveo NALED. Skoro svi građani smatraju da bi javne nabavke morale da budu strogo kontrolisane. 

Nakon zdravstva, na listi prioriteta na koje bi po većinskom mišljenju trebalo usmeriti potrošnju kroz tendere jesu obrazovanje, infrastruktura i zaštita životne sredine.

Svaki treći građanin (ili 35 odsto građana) navodi da je barem donekle upoznat sa sistemom javnih nabavki, što je statistički značajno manje u odnosu na rezultate prošlogodišnjeg istraživanja kada je 41 odsto njih reklo da je upoznato sa sistemom javnih nabavki.

Sa druge strane 63 odsto građana je navelo da sa sistemom javnih nabavki nije nimalo upoznato.

Oko polovine onih koji su bar malo upoznati sa sistemom javnih nabavki u Srbiji ocenjuje sistem kao dobar, a 34 odsto njih sistem javnih nabavki ocenjuje kao loš.

Televizije sa nacionalnom pokrivenošću su i dalje primarni način informisanja građana o javnim nabavkama. Naime, 51 odsto njih je reklo da se tako informiše o javnih nabavkama, a zatim slede društvene mreže i medijski portali.

Izvršna direktorka NALED-a Violeta Jovanović ukazala je da je u 2022. godini potrošeno rekordnih 663 milijardi dinara na javne nabavke i da je jasno da one predstavljaju jako moćan alat za državno ulaganje u prioritete koji su važni za celo društvo (kao što je obrazovanje, zdravstvo, zaštita životne sredine).

„Da bi se državni novac ekonomično i odgovorno trošio važno je da radimo na jačanju konkurencije među ponuđačima i da gradimo njihovo poverenje u fer sistem i fer tržište. Veliki broj nabavki se sprovodi po potpuno regularnim procedurama, ali često ne uspeju, jer ne bude nijedne ponude, ponuđači su često nepripremljeni da učestvuju u postupcima ili obeshrabreni u ranijim iskustvima“, rekla je Jovanović.

Prema rečima generalnog direktora Ipsos Strategic Marketinga Predraga Kurčubića, kada je u pitanju iznošenje podataka o javnim nabvakama građani najviše veruju ministarstvima.

U istraživanju je 32 odsto građana reklo da su ministarstva institucija u koju najviše imaju poverenja kada se radi o iznošenju podataka o javnim nabavkama.

Četvrtina građana (25 odsto) najviše poverenja ima u nevladine organizacije, a 26 odsto u medije.

„Pitali smo građane da procene koliko od (republičkog) budžeta ide na javne nabavke. Polovina kaže da to ne može da procneni, a oni koji su se usudili da procenjuju kažu da tećina budžeta ide na javne nabavke“, rekao je Kurčubić.

„Prema iskustvu ponuđača, kriterijum koji nije cena korišćen je u 16 odsto javnih nabavki, a kao razlog za to oni ubedljivo ističu činjienicu da su  nabavke koje se zasnivaju na kvalitetu rizičnije (to smatra 59 odsto njih), dok svaki četvrti ponuđač misli da službenici nisu dovoljno obučeni da sprovedu nabavke na osnovu drugih kriterijuma.

Sa druge strane, prema podacima dobijenim od naručilaca, kriterijum koji nije najniža cena korišćen je u devet odsto svih sprovedenih javnih nabavki u prethodne tri godine.

Trideset odsto naručilaca je kao razlog za to navelo da nema model na osnovu kojeg može da utvrdi kriterijume, dok je 31 odsto njih reklo da su rizičnije nabavke koje se zasnivaju na kvalitetu.

Istraživanje opšte populacije, ponuđača i naručilaca NALED je sproveo krajem prošle godine.

Ono je i pokazalo i to da ponuđači koji nisu učestvovali u javnim nabavkama kao razlog za to navode „nepoverenje u to da će postupak biti sproveden na fer i transparentan način“. 

Svaki drugi ponuđač smatra da su javne nabavke transparentne, dok preko 80 odsto naručilaca kaže da se javne nabavke sprovode transparentno i u skladu sa propisom, pokazalo je istraživanje.

Ponuđači koji su u prethodne tri godine učestvovali u javnim nabavkama češće smatraju da su javne nabavke transparentne (to smatra njih 86 odsto) od onih koji nisu učestvovali u javnim nabvakama (od njih 33 odsto smatra da su javne nabavke transparentne).

Kao glavni razlog neučestovanja u javnim nabavkama navedeno je nepoverenje u to da će postupak biti sporveden na fer i transparentan način – to je reklo 42 odsto ponuđača koji nisu učestvovali u javnim nabavakama u poslednje tri godine.

Procenant onih koji nemaju poverenje u fer proces porastao je u odnosu na 2022. kada je iznosio 30 odsto.

„Ako imao takav jedna nalaz, to bi trebalo da bude jasan signal organima koji su nadležni da vrše kontorlu u postupcima javnih nabavki, odnosno Kancelariji za javne nabavki, da treba da konotrolišu znatno veći broj postupaka nego što sada čine i da to što su utvrdili prilikom kontrole dele sa javnošću odmah, a ne samo u nekom godišnjem izveštaju“, rekao je programski direktor Transparentnosti Nemanja Nenadić.

On je rekao da je u praksi manje od 1 odsto nabavki podvrgnto kontorli, te da veruje da bi se smanjile bojazni i razlozi ponuđača zbog kojih ne učestvuju u javnim nabavkama, ako bi udeo javnih nabavki koji se konotroliše bio veći.

Nenadić ocenjuje i da građani „negde imaju ideju šta bi voleli da se finansira iz budžeta (obrazovanje, zdravstvo)“, ali da bi im onda trebalo omogućiti da to javno kažu i da učestvuju prilikom donošenja budžeta, jer kada je reč o republičkom budžetu sada nema te mogućnosto.

Prema njegovim rečima, ne zna se baš tačno kolika je vrednost javnih u Srbiji, jer to što pokazuju zvanični podaci su one nabavke koje su registrovane od strane Kancelarije za javne nabavke.

„Postoje neke nabavke koje nisu na tom spisku i koje se realizuju na osnovu nekih posebnih zakona, a ne Zakona o javnim nabvakama“, rekao je Nenadić.