Građani žive „u minusu“, Vučićeve mere propagandni program: A11 o pomoći siromašnijima

Mere za pomoć siromašnijima koje je najavio predsednik Aleksandar Vučić su nastavak propagandnog programa, dok u Srbiji ne postoje sistemske mere za borbu protiv siromaštva, saopštila je Inicijativa A 11 povodom obeležavanja 9. avgusta, Svetskog dana siromašnih.

„Najava predsednika Srbije Aleksandra Vučića da ‘ljude koji žive teže’ od kraja avgusta očekuju ‘velike i dobre vesti’ u vidu jeftinijih proizvoda u prodavnicama, povoljnijih kredita i kamatnih stopa, olakšica za električnu energiju i drugih mera ‘za srednji sloj i nešto siromašnije’ samo su nastavak propagandnog programa u doba političke krize, što je i jedini period kad se kvalitet života uopšte dovodi u pitanje i najavljene mere predstavljaju kao spas u pravom trenutku“, navodi A11.

Ujedinjene nacije su 1994. godine ustanovile 9. avgust kao Svetski dan siromašnih, a u Srbiji je svaki peti građanin u riziku od siromaštva, prema podacima RZS-a na koje se poziva A11.

„Inicijativa A 11 do sada je naglašavala nevidljivost i negiranje problema siromaštva u našem društvu, koje se ogleda u narativu predstavnika organa javne vlasti da je životni standard u Srbiji – sve bolji. I dok je ovakav narativ sveprisutan, primetno je da su donosioci odluka poslednjih sedmica fokusirani na suprotnu priču – na potrebu da se finansijski pomogne siromašnima i na tiho priznanje da je stvarno stanje u pogledu životnog standarda poražavajuće“, navodi se u saopštenju.

Ova organizacija upozorava da, mimo kriznih perioda, ne postoje mere za borbu protiv siromaštva u Srbiji.

U 2024. godini, prosečni mesečni prihodi u novcu i u naturi po domaćinstvu iznosili su 97.705 dinara (RZS), a izdaci za ličnu potrošnju domaćinstava iznosili su 98.165 dinara, što znači da građanke i građani konstantno žive „u minusu”, kažu iz A11.

„Čak 15 odsto građana ne može da priušti sebi meso ili ribu svakog drugog dana, dok 9,3 odsto građana ne može da priušti adekvatno grejanje doma. Prema istraživanju Republičkog zavoda za statistiku, svega 0,6 odsto građana nema problema sa prihodima, dok 11,4 odsto kaže da veoma teško ‘sastavlja kraj s krajem'“, navodi se u saopštenju.

Kako kažu u A11, Srbija do danas nema važeće krovne dokumente poput Strategije za smanjenje siromaštva i Strategije socijalne zaštite, a najranjiviji građani od 2022. godine neprestano trpe nesagledive posledice negativnih efekata primene Zakona o socijalnoj karti, koji siromašne lišava novčane socijalne pomoći, neretko jedinog izvora prihoda.

Od početka primene ovog zakona skoro 60.000 najsiromašnijih građana lišeno je prava na novčanu socijalnu pomoć, navodi se u saopštenju.

„Populizam nije put za poboljšanje životnog standarda građana. Do njega se dolazi kroz odgovornu socijalnu politiku i pravičan sistem socijalne zaštite, jednaku šansu za obrazovanje i lečenje kao i kroz zakon na strani rada, a ne kapitala. Smanjenje siromaštva ne može da bude rezultat delovanja sistema koji ga ujedno i proizvodi, ali i koristi“, kažu iz Inicijative A11.

Kako se navodi, mere za suzbijanje siromaštva treba da budu rezultat opsežne analize, zasnovane na dokazima, podacima i pristupu koji će osigurati da niko ne bude izostavljen i najvažnije – na principima socijalne pravde i poštovanju ljudskog dostojanstva.

„Gotovo je nemoguće očekivati takav pristup od onih koji već godinama tuđe siromaštvo koriste kao politički alat“, dodaju u A11.

Istraživanje RZS o životu u Srbiji: Skoro 40 odsto ljudi nema za letovanje, dosta njih nema ni za meso, većina sastavlja kraj s krajem