Svaki peti građanin Srbije u riziku od siromaštva: Najteže penzionerima i samohranim roditeljima

Stopa rizika od siromaštva u Srbiji tokom prošle godine iznosila je 19,7 odsto, što znači da praktično svaki peti građanin ima prihode koji su niži od praga siromaštva, koji je u 2024. iznosio 35.606 dinara za jednočlano domaćinstvo. Iako zvanični podaci pokazuju da je u odnosu na 2023. stopa rizika od siromaštva neznatno smanjena – za 0,2 odsto, siromaštvo i dalje pogađa značajan deo populacije.

Takođe, stopa rizika od siromaštva ili socijalne isključenosti iznosila je 24,3 odsto. Ova lica, dakle, žive u riziku od siromaštva, izrazito su materijalno ili socijalno uskraćena i žive u domaćinstvima veoma niskog intenziteta rada. U odnosu na 2023, ova stopa je niža za 2,9 odsto, objavio je Republički zavod za statistiku (RZS).

Pored 35.606 dinara, koliki je prag rizika od siromaštva za jednočlano domaćinstvo, postoje i granice za domaćinstva sa više članova. Konkretno, prag rizika od siromaštva za domaćinstvo sa dvoje odraslih i jednim detetom mlađim od 14 godina iznosio je 64.091, a za četvoročlano domaćinstvo (dvoje odraslih i dvoje dece mlađe od 14 godina) 74.773 dinara.

Najstariji – najugroženiji

Posmatrano prema starosti, lica stara 65 i više godina, dakle penzioneri, najizloženiji su riziku od siromaštva – 23,6 odsto. Takođe, stopa rizika od siromaštva kod građana od 55 do 64 godine u prošloj godini iznosila je 22,7 odsto. Najnižu stopu rizika od siromaštva imali su građani starosti od 25 do 54 godine – 16,4 odsto.

Kada se posmatra rizik po tipu domaćinstva, najvišu stopu imala su jednočlana domaćinstva, odnosno građani stariji od 65 godina koji žive sami. Stopa rizika od siromaštva u tom slučaju iznosila je čak 36,9 odsto. S druge strane, najnižu stopu rizika od siromaštva imala su domaćinstva koja čine tri ili više odraslih osoba – 11,8 odsto.

Najviše siromaštva na jugu

Kada se rizik od siromaštva posmatra po delovima Srbije, stopa je najniža u Beogradu, gde iznosi 8,7 odsto. S druge strane, najveća stopa rizika od siromaštva je na jugu i istoku zemlje – 27,7 odsto. Dalje, slede Šumadija i zapadna Srbija sa stopom od 23 odsto i Vojvodina – 21 odsto.

Inače, u trajnom riziku od siromaštva nalazi se 11,6 odsto ljudi. To znači da su oni u riziku od siromaštva bili u najmanje dve od prethodne tri godine.

Posmatrano po polu, u najvećem riziku od siromaštva su žene od 65 i više godina, a stopa rizika iznosi 25 odsto. Što se muškaraca tiče, u najvećem riziku (stopa od 24,1 odsto) su oni od 55 do 64 godine.

Samohrani roditelji u značajnom riziku

Što se tiče domaćinstava bez dece, u najvećem riziku od siromaštva su jednočlana domaćinstva, odnosno penzioneri (65 i više godina) koji žive sami – 36,9 odsto. S druge strane, najmanja stopa rizika od siromaštva, 11,8 odsto, je kod domaćinstava koja čine tri ili više odraslih osoba.

Između njih nalaze se muškarci koji žive sami (stopa rizika 34,6 odsto), žene koje žive same (34,4 odsto), i lica mlađa od 65 godina, koja su takođe jedina koja žive u domaćinstvu (30,9 odsto).

Rizik od siromaštva manji je u domaćinstvima sa dva odrasla člana – 20,7 odsto. Preciznije, dve osobe mlađe od 65 godina imaju stopu rizika od siromaštva od 20,6 odsto. U domaćinstvima u kojima žive dve osobe, od kojih je jedna stara 65 godina ili više, stopa rizika iznosi 20,7 procenata.

Što se tiče domaćinstava u kojima žive i deca, u najvećem riziku od siromaštva su samohrani roditelji – 34,5 odsto. Slede roditelji troje ili više dece (29,1 odsto), potom sa dvoje dece (20,2 odsto), zatim sa jednim detetom (16,3) i na kraju troje ili više odraslih osoba koji žive u zajedničkom domaćinstvu sa decom (13,9 odsto).

Očekivano, u najvećem riziku od siromaštva su nezaposleni, potom samozaposleni, a na kraju građani koji rade kod poslodavca.

Vučić tvrdi da narod nije gladan i da baca hranu