Koliko će nas koštati gas?
Srpske vlasti su preko amandmana na budžet za ovu godinu uspele da izdvoje 1,4 milijarde evra za Naftnu industriju Srbije, a izdvajanja za gas koja tek čekaju Srbiju biće dodatni udarac fiskalnoj politici. U...
Građanima Vršca stižu prekršajne prijave nakon protesta, iako nisu legitimisani: „Prepoznao me je policajac koji živi u mom mestu“
Više građana Vršca koji su prisustvovali protestima koji se prethodnih nedelja svakodnevno održavaju u ovom gradu, primilo je prekršajne prijave zbog navodnog ometanja saobraćaja. Interesantno je, međutim, da građane policija tokom protesta nije legitimisala, te se postavlja pitanje kako su oni uopšte identifikovani. Stoga, advokati smatraju da u ovakvim slučajevima postoje osnovi za žalbu.
Željko Krneta, ratni veteran koji živi u malom selu u opštini Vršac, čest je na protestima. Organizovao je i dočeke studenata pešaka u svom selu, a kada su širom Srbije, pa i u Vršcu, protesti postali svakodnevni, Krneta je na njima učestvovao. Međutim, nedavno mu je na kućnu adresu stigla prekršajna prijava zbog protesta koji je održan 2. jula.
“To je bio protest ispred prostorija Srpske napredne stranke (SNS), što ih očigledno najviše boli. Prijava je pisana u 18.04, što je interesantno, imajući u vidu da je protest počeo u 18, samo četiri minuta ranije. Mene apsolutno niko nije legitimisao, već me je prepoznao policajac koji je iz istog mesta kao i ja”, priča Krneta za Novu ekonomiju.
U prekršajnoj prijavi navodi se da se da se on “u svojstvu pešaka zadržavao na kolovozu”, čime je ometao saobraćaj. Na samom početku protesta, dva policijska vozila su, naglašava, blokirala ulicu sa obe strane, tako da se saobraćaj na ovom mestu nije odvijao.
Krneta, međutim, kaznu od 5.000, odnosno 2.500 dinara ukoliko se namiri u roku od osam dana – neće da plati.
“Ta prijava je potpuno neosnovana. Moj advokat je, a znam da nisam jedini, predao žalbu. Šta će biti kada sudija bude pitao policajca o tom prekršaju? Neće imati šta da kaže, jer neće moći da laže na sudu, a dobro zna da me nije legitimisao”, kaže Krneta.
On dodaje da mu, ipak, nije jasno kako je baš on dobio prekršajnu prijavu.
“Ja znam samo nekoliko ljudi koji su, pored mene, dobili prijave, ali ne znam kako smo baš mi ‘odabrani’. Možda su mislili da sam organizator skupa, što nije slučaj”, kaže Krneta.
Sagovornik Nove ekonomije naglašava da nije zastrašen ovom prijavom.
“Išao sam posle ove prijave na protest, i nastaviću da idem. Što se kaže, nisam veverica da me ovako uplaše”, zaključuje Krneta.
Među onima koji su dobili prijavu je i Milan Milovanović. Prijava se odnosi na isti protest, samo je vreme njenog pisanja nešto drugačije – 18.15 časova.
“Interesantno je da ja inače uvek kasnim na protest, a baš na ovaj sam stigao među prvima. Nikakvog legitimisanja nije bilo. Nekoliko dana nakon protesta video sam u poštanskom sandučetu da moram da odem u Poštu kako bih pokupio pismo i pretpostavio sam šta je, pošto je već počelo da se priča po gradu da stižu prijave. Otišao sam pred protest i naravno, bila je prekršajna prijava. Mislim da sam tog dana bio najglasniji na protestu, jer se baš probudio neki jed u meni”, priča Milovanović za Novu ekonomiju.
I u ovom slučaju, prekršaj je isti – “u svojstvu pešaka se zadržavao i time ometao i ugrožavao nesmetano odvijanje saobraćaja”. U prekršajnoj prijavi se navodi da je policajac otkrio prekršaj “neposrednim opažanjem”.
Kako se žaliti?
Prijave koje su građanima stigle odnose se na Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima, koji propisuje da “pešak ne sme da se kreće i zadržava na kolovozu, izuzev u slučajevima predviđenim ovim zakonom, kao ni da iznenada stupi na kolovoz”.
Ipak, advokati smatraju da ovde nije baš sve urađeno u skladu sa zakonom. Problem je, naime, to što građani nisu legitimisani na licu mesta, odnosno policija im nije tražila na uvid lični dokument, te ostaje nepoznato kako su identifikovani.
Mnogi advokati, među kojima su i oni iz Vršca, odlučili su da pomognu građanima tako što će pro bono, odnosno bez naplate usluge, uložiti žalbe na prekršajne prijave.
Advokatica Sara El Sarag za Novu ekonomiju kaže da je u pitanju mali grad, u kojem se svi znaju, te postoji mogućnost da su policajci fotografisali ili snimili učesnike protesta i tako ih identifikovali. To, međutim, nije dovoljno.
“Prekršajni nalog treba da se potpiše, obavezno da se fotokopira, ta fotokopija se čuva, a original se šalje u Prekršajni sud, ali obavezno u roku od osam dana. Tako se nalog šalje na sudsku procenu, odnosno na sudsko odlučivanje. Onda se saslušavaju svedoci, policajci, zapravo izgleda kao bilo koji drugi običan postupak”, objašnjava El Sarag.
Ko želi na ovaj način da se žali, naglašava ona, kaznu koja je navedena na Prekršajnom nalogu nikako ne treba da plati. Na taj način okrivljeni praktično priznaje da je načinio prekršaj.
Podsećamo, građanske blokade počele su 29. juna, dan nakon velikog vidovdanskog protesta na Slaviji, i to zbog hapšenja studenata. Svakog dana policija je legitimisala i po više od 1.000 građana, a dešavalo se da tokom jedne večeri bude privedeno i po više od 100 ljudi.
Iz Ministarstva unutrašnjih poslova nisu odgovorili na pitanja Nove ekonomije o tome na koji način su identifikovani građani Vršca koji su nakon protesta dobili prekršajne prijave.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
