Gugl učionice od Subotice do Vranja, ali problemi sa online školom

Najveći broj nastavnika u Srbiji realizuje nastavu na daljinu koristeći sopstveni računar ili laptop, a sami plaćaju i internet kada onlajn časove drže od kuće. To što se država hvali da je internet priključak obezbeđen u svakoj obrazovnoj ustanovi nije sasvim tačno jer i danas postoje područna odeljenja osnovnih škola (čak i u Beogradu) u kojima nema interneta ili je protok saobraćaja slab. 

Uz preobimno gradivo i nezainteresovanost đaka za nastavu, nedostatak tehničke opreme je jedan od gorućih problema obrazovanja u trenutnim okolnostima, pokazalo je istraživanje portala Nova ekonomija. Od oko 400 nastavnika koji su popunili anketu, 20 odsto je navelo da učenici i njihovi roditelji nemaju adekvatne tehničke resurse, a identičan broj kaže da se sa tom teškoćom suočavaju i sami nastavnici. Ovaj problem prisutan je od početka pandemije i do danas se na tom planu ništa nije promenilo. 

Podaci pokazuju da svih 1.815 škola u Srbiji ima uspostavljen neki od sistema za učenje na daljinu. Ubedljivo, sa preko 80 procenata je najzastupljenija Gugl učionica, potom Majkrosoft Tims

Centar za profesionalni razvoj nastavnika koji postoji u okviru Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja (ZUOV), sproveo je do sada najobuhvatnije istraživanje u kome je skoro 28.000 zaposlenih u školama iznelo svoje viđenje o učenju na daljinu. Anketa je pokrenuta u maju prošle godine i stalno je otvorena, a „presek“ iz avgusta prošle godine i poslednji, s početka marta, pokazuje nepromenjene rezultate što se tiče dostupnosti tehnologije. I tada, ali i sada, to je jedan od „top“ pet problema nastave u pandemiji, kao i to što učenici i nastavnici nemaju zadovoljavajuće digitalne kompetencije. 

Sledeći kurs zacrtane digitalizacije obrazovanja, država već nekoliko godina unazad sprovodi niz obuka za podizanje informatičke pismenosti nastavnika i u tom smislu se nameće zaključak da je u Srbiji zanemarljiv broj nastavnika koji nemaju ni minimalne digitalne kompetencije. 

Rečnikom školske prakse, taj osnovni nivo podrazumeva da nastavnici umeju da koriste Gugl učionicu, da komuniciraju sa svojim đacima peko Skajpa, Zuma, Vibera i sličnih aplikacija. Sudeći, dakle, prema znanju koje su stekli do pandemije, očekivalo se da je najveći broj nastavnika obučen za izvođenje onlajn nastave u pravom smislu te reči. U praksi se ispostavilo suprotno. 

Ovaj raskorak upućeni objašnjavaju time da mnogi nastavnici obuke, posebno iz digitalizacije, doživljavaju kao nametnute i „nužno zlo“ da bi prikupili potrebne bodove iz stručnog usavršavanja, a ne kao koristan alat u svakodnevnom radu. Drugi razlog je strah od tehnologije, što je potvrdilo i pomenuto istraživanje ZUOV – naši nastavnici se od kolega iz drugih evropskih zemalja najviše razlikuju po tome što su pod velikim stresom i osećaju se nesigurno u digitalnom okruženju. 

Strah od tehnologija

Istraživanje je pokazalo i da su četvrtini zaposlenih pomogle obuke i brzi seminari o nastavi putem interneta kako bi mogli da sprovode obrazovno-vaspitni proces u poslednjih godinu dana. Nastavnici koji su učestvovali u anketi portala Nove ekonomije, njih 74 odsto, pohađali su seminare i obuke za korišćenje informacionih tehnologija, a 44 odsto je reklo da su im bili korisni za nastavu na daljinu, dok 30 odsto tvrdi suprotno. 

Da su zaposleni u prosveti pandemiju dočekali nespremni i da znanja koja su prethodno stekli na obukama nisu bila dovoljna, smatra Vesna Jerotijević, rukovoditeljka Resora za obrazovanje Unije sindika prosvetnih radnika Srbije. 

„Seminari i inače vrlo problematični, jer na njima učimo ono što već znamo. Tako da često budemo prinuđeni da pohađamo nametnute programe, a ne one koji su nam realno potrebni. Ovde smo se suočili kako sa problemom slabe tehničke pismenosti, tako i sa nedostatkom tehničkih sredstava. Sama činjenica da su nastavnici sami kupovali i habali svoje računare, laptopove i tablete, dovodi nas do zaključka da je digitalizacija koju sprovodi država pala na ispitu. Dakle, bez većeg ulaganja u obrazovni sistem ne možemo govoriti o digitalizaciji i savremenoj obrazovnoj tehnologiji“, kaže Jerotijević. 

Vesna Vojvodić Mitrović, iz Granskog sindikata prosvetnih radnika Srbije „Nezavisnost“, deli uverenje svoje koleginice da proklamovana digitalizacija obrazovanja nije dala rezultat. Opisuje lično iskustvo sa jedne od obuka koju je pohađala:

„Na samom početku pandemije je bila obuka za korišćenje Majkrosoft Tims-a. Sve vreme smo gledali u prazan ekran i slušali koleginicu koja nam je apstraktno objašnjavala. Tek posle 45 minuta je primetila da nije „šerovala“ prezentaciju o kojoj je govorila. Tada sam shvatila da je Jutjub odličan za učenje. Što ne znam, pitam o svoje đake koji mi rado pomognu“, ističe Vojvodić Mitrović. 

I roditelji gledaju obuke za korišćenje digitalnih alata

S druge strane, Ivan Savić, rukovodilac Centra za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju u ZUOV-u, uveren je da nijedan od sistema učenja nastave na daljinu ne bi funkcionisao da nastavnici nisu imali neki vid obuke. 

Naglašava da sve obuke koje je Zavod sprovodio od marta prošle godine imaju kao jedan od ciljeva podizanje digitalnih kompetencija. Savić iznosi podatak da je obuku za digitalnu učionici od marta do decembra 2020. prošlo 18.094 nastavnika, za novi predmet digitalni svet 3.578, za projektnu nastavu 329, a 88 profesora informatike je obučeno za rad u specijalnim IT odeljenjima gimnazije. 

Obuku za realizaciju novih programa nastave i učenja (koja je revidirana i sada je veliki deo posvećen upotrebi IKT u nastavi) završilo je 17.854 nastavnika. Ostali programi obuka realizovani u tom periodu nisu imali direktno za cilj podizanje IKT kompetencija, ali su sve one, od samog trenutka prijave na obuku do podizanja uverenja sa portala, razvijale digitalne kompetencije, navodi Savić.

„Kada imate toliki obuhvat polaznika, ne čudi da uvek postoje nastavnici koji nisu zadovoljni. Ono što je relevantno su sedmični izveštaji koje u informacionom sistemu Ministarstva prosvete „Dositej“ popunjavaju škole o realizaciji nastave i korišćenju platforme. Podaci pokazuju da svih 1.815 škola u Srbiji ima uspostavljen neki od sistema za učenje na daljinu. Ubedljivo, sa preko 80 procenata je najzastupljenija Gugl učionica, potom Majkrosoft Tims, pa sve ostalo“, kaže Savić. 

On napominje da je uspostavljena i kontinuirana podrška digitalnih mentora, a zaključno sa januarom, 563 škole su dobile adekvatnu pomoć pri odabiru i savladavanju alata za učenje na daljinu. 

„Ovo je jedinstven 24-časovni sistem, gde se upiti postavljaju grupi od 15 digitalnih mentora (heterogena grupa – nastavnici, direktori, pedagoški savetnici, svi spoljni saradnici Zavoda). Upit se ne zatvara odogovorom mentora i pruženom pomoći, već odobravanjem od strane korisnika da je pomoć bila uspešna. Od ova 563 upita, tri četvrtine su upućena od stane škola (direktora, administratora, ovlašćenog lica od strane direktora…), i ticala su se funkcionisanja sistema za nastavu na daljinu“, objašnjava Savić.

On ukazuje da je Centar za profesionalni razvoj reagovao na situaciju izazvanu pandemijom od prvog dana, 16. marta prošle godine, kada su škole prvi put zatvorene. 

„Do danas, sajt ZUOV-a na stranici sa uputstvima za korišćenje digitalnih alata za učenje na daljinu ima 1.659.895 pregleda, sa 444.504 jedinstvenih posetilaca, što je indikativan podatak da su stranicu posećivali ne samo nastavnici, već i roditelji i učenici“, navodi Savić.

Ipak, da sve što je urađeno nije dovoljno potvrđuje podatak iz Zavodovog istraživanja u kome su zaposleni rekli da su sistemske obuke za podizanje njihovih digitalnih kompetencija neohodne kako bi u budućnosti bili još spremniji za ovakav vid nastave. 

V. S.