Prodaja automobila na dizel i benzinski pogon u Evropi, pa tako i u Srbiji uporno se smanjuje, a prodaja hibridnih i električnih automobila povećava, pokazuje analiza tržišta putničkih automobila koju je sprovela Srpska asocijacija uvoznika vozila i delova.
Istraživanje sprovedeno u periodu od 2019. do 2024. godine pokazuje da održivost, ekologija i nove tehnologije predstavljaju veliki izazov za auto-industriju.
Evropska auto-industrija trenutno zapošljava 12,9 miliona ljudi. Uplaćuje godišnje u budžet EU 392,2 milijarde evra, generišući pri tome sedam odsto ukupnog BDP cele Evropske unije.
U proteklih pet godina, broj prodatih novih putničkih automobila u državama članicama EU premašio je 60 miliona.
Međutim, nove tehnologije predstavljaju ogroman trošak i zahtevaju nova ulaganja u naučno-tehnološka istraživanja. Auto-industrija EU godišnje troši čak 59,1 milijardu evra za istraživanje i razvoj. Koliko je to velika suma potvrđuje i podatak da to iznosi 31 odsto od ukupnog ulaganja EU u istraživanje i razvoj u svim industrijama.
U skladu sa odlukama Evropske komisije usmerenim ka tome da se iz EU postepeno izbace automobili koji koriste benzin i dizel, odnosno vozila koja emituju štetne gasove, u poslednjim godinama prodaja ovakvih automobila dosledno opada, dok njihova mesta zauzimaju električni automobili, plug-in hibridi i hibridi, koji se prodaju sve više.
Tako je udeo benzinskih motora u novoregistrovanim vozilima u EU opao sa 57,6 odsto na 33 odsto za poslednjih pet godina (od 2019. do 2024), a dizela sa 31,8 odsto na svega 11 odsto u istom periodu. S druge strane udeo potpuno električnih vozila je porastao sa dva odsto na 14 odsto, a hibrida sa 6,6 odsto na čak 39 odsto.
Sličan trend je i u zemljama regiona. Najveći broj novoregistrovanih hibrida i električnih automobila zabeležen je u Mađarskoj , a najmanji u Sloveniji.
Što se Srbije tiče, od januara do septembra 2024. godine udeo potpuno električnih putničkih automobila dostigao je jedan odsto, a hibrida 30 odsto od ukupnog broja novoregistrovanih vozila, dok je 2019. godine u Srbiji bilo tek nekoliko desetina električnih automobila.
Zabeležen je i rast prodaje novih putničkih vozila u Srbiji i to za 12,6 odsto u odnosu na prethodnu godinu, sa realnim procenama da će na kraju 2024. biti ostvaren povratak na stanje pre pandemije kovida.
S druge strane, tržište EU stagnira, s prodajom novih putničkih vozila većom tek za 0,4 odsto, što je 30 odsto manje nego u periodu pre pandemije. S te strane, može se reći da Srbija brže ide ka tome da se vrati na stanje na kome je bila pre kovida.
Pored elektičnih automobila, Srbiji nedostaju i javni punjači (za punjenje električnih vozila), pošto je u Srbiji trenutno instalirano samo tri punjača na 100.000 stanovnika. Ilustracije radi, u Norveškoj ima 538 punjača na 100.000 stanovnika.
Međutim problem sa Srbijom ogleda se u tome što je preko 50 odsto uvezenih automobila polovno sa euro 3 i euro 4 standardima emisije izduvnih gasova. Iako je država najavljivala da će se zabraniti ili ograničiti uvoz takvih automobila, to se nije dogodilo.