Hotel Jugoslavija opet na prodaju, početna cena oko 27 miliona evra

Hotel Jugoslavija, građevinsko zemljište površine od 45.613 kvadratnih metara na kojem se nalazi hotel, ali i imovina koju čine i luster-tavanica i bista Aleksandra Zarina oglašeni su na prodaju u okviru stečajnog postupka kompanije Danube Riverside.

Vrednost imovine Danube Riverside-a, vlasnika ovog hotela, što uključuje i sve navedeno, jeste 6,35 milijardi dinara, a početna prodajna cena na licitaciji biće oko 3,17 milijardi dinara (oko 27 miliona evra). Depozit za učešće u postupku je 1,27 milijardi dinara, može se videti iz dokumenta koji je objavila Agencija za licenciranje stečajnih upravnika (ALSU).

Kako se navodi u dokumentu, u okviru hotela Jugoslavija na osam spratova, nalazi se luster-tavanica koja je u skladu da rešenjem Muzeja primenjene umetnosti od januara 2023. godine određena za dobro koje uživa prethodnu zaštitu Muzeja primenjene umetnosti i predstavlja deo procenjene imovine.

Pored toga, u okviru hotelskog kompleksa nalazi se i bista, delo Aleksandra Zarina, kojoj je rešenjem Narodnog muzeja Srbije utvrđeno svojstvo kulturnog dobra i takođe predstavlja deo procenjene imovine.

Na građevinskoj parceli od ukupno 45.613 kvadratnih metara koja je na prodaju, pod objektima je 13.981 kvadratni metar.

Međutim, ta katastarska parcela je u zajedničkoj svojini Danube Riverside-a i društva MV Investment d.o.o. i među njima „nije izvršeno pravno razgraničenje u smislu opredeljivanja suvlasničkih udela u zemljištu“.

Parcela nije ni fizički podeljena među društvima.

Ni to nije sve, naime, pred Privrednim sudom u Beogradu je u toku parnični postupak koji je Luka Beograd pokrenula protiv Danube Riverside i MV Investmenta zbog dela katastarske parcele koja čini ovu imovinu.

Javno nadmetanje za imovinu Danube Riverside-a će se održati 22. marta ove godine u 12 sati u Bulevaru Nikole Tesle broj 3.

U javnom nadmetanju, prvi licitacioni korak iznosiće 3.002.729 dinara, dok svaki naredni korak iznosi pet miliona dinara.

Navedena imovina, može se razgledati nakon otkupa prodajne dokumentacije svakim radnim danom od devet do 14 časova a najkasnije do 11. marta uz prethodnu najavu.

Nakon uplate depozita, a najkasnije do 18. marta do 16 časova, potencijalni kupci, radi pravovremene evidencije, moraju predati: popunjen obrazac prijave za učešće na javnom nadmetanju, dokaz o uplati depozita ili original bankarske garancije, potpisanu izjavu o gubitku prava na povraćaj depozita, izvod iz registra privrednih subjekata i OP obrazac (ako se kao potencijalni kupac prijavljuje pravno lice), ovlašćenje za zastupanje, ukoliko javnom nadmetanju ne prisustvuje potencijalni kupac lično (za fizička lica) ili zakonski zastupnik (za pravna lica), stečajnom upravniku na adresu Beograd, ul.Braće Baruh 8/4.

Zgrada hotela „Jugoslavija“ otvorena je 1969. godine i izgrađena je po projektu arhitekte Lavoslava Horvata.

Kada je izgrađen, hotel „Jugoslavija“ je bio najveći i najmoderniji hotel u SFRJ. Imao je sedam spratova i prateće zgrade sa 1.500 prostorija, 1.100 kreveta u ukupno 600 soba i 23 apartmana.

Neki od gostiju hotela bili su britanska kraljica Elizabeta, astronaut Nil Amstrong, američki predsednici Ričard Nikson i Džimi Karter i libijski vođa Gadafi, piše u elaboratu.

Hotel je bombardovan 1999. godine, ali i dalje nije obnovljen ceo hotel već samo neki njegovi delovi.

Hotel Jugoslavija je do 24. decembra 2011. godine bio pod prethodnom zaštitom. To znači da se za hotel pretpostavljalo da ima svojstva kulturnog dobra i nakon izrade elaborata mogao je da bude proglašen kulturnim dobrom.

Međutim, Zavod za zaštitu spomenika je umesto toga izbrisao hotel „Jugoslavija“ sa evidencije dobara pod prethodnom zaštitom.

Kako se navodi u elaboratu, razlog je bilo što su „najnovijim sagledavanjem stanja“ utvrđeno da je u toku bombardovanja naneta velika šteta hotelu, da je originalni enterijer delimično uništen, a zatim i promenjen.

Kako je Nova ekonomija ranije objavila, MV Investment, ćerka firma Milenijum tima i suvlasnik hotela i zemljišta na kojem se nalazi planirala je da na prostoru hotela izgradi „mešoviti gradski centar“, odnosno stambeno-poslovni kompleks.

Nekada najveći jugoslovenski hotel mogao bi da postane moderni stambeni kompleks