Hrana za ljubimce koja se proizvodi u Srbiji izvozni rekorder

Hrana za pse i mačke koja se proizvodi u Srbiji, sa udelom od 6,5 odsto u ukupnom prošlogodišnjem izvozu primarnih poljoprivrednih proizvoda bila je na trećem mestu – iza smrznutih malina i merkantilnog kukuruza, a ispred merkantilne pšenice, pokazuje izveštaj Ministarstva poljoprivrede, prenosi portal N1.

Uočljivo je da plasiranje ovih proizvoda na strana tržišta raste iz godine u godinu.

Prema podacima Privredne komore Srbije (PKS), prošle godine je izvezeno 64.956 tona hrane za pse i mačke u vrednosti od 207,9 miliona evra, pri čemu je obim izvoza uvećan za više od petine, a vrednost za čak 43,7 odsto. Tokom prvih pet meseci 2024. izvezeno je oko 26.000 tona ove hrane, što je 2,4 odsto više u odnosu na isti period prošle godine.

Srbija plasira pomenute proizvode u 46 zemalja.

Tokom prethodne dve godine najviše hrane za pse i mačke je prodato na ruskom tržištu, gde je 2023. završilo više od trećine ukupnog izvoza tih proizvoda.

Slede Italija (16,3 odsto), Poljska (8,9 odsto), SAD (6,5 odsto), Turska (6,1 odsto), Grčka (3,7 odsto) i brojne druge evropske države.

Na izvoznoj listi se nalaze i Peru, Meksiko, Bangladeš, Tajvan, Koreja, Japan… Tokom prvih pet meseci ove godine najveći kupac je bila Italija, izvoz na tržište Sjedinjenih Američkih Država je u odnosu na isti period 2023. uvećan za čak 220 odsto, Velike Britanije za 183 odsto, a rast prodaje je zabeležen u još 13 evropskih zemalja.

Unapređeni kvalitet i izvozna procedura

U Privrednoj komori Srbije kažu da takav uspeh motiviše i sve veći broj firmi koje proizvode hranu za druge životinje da dodatno pokrenu linije za pse i mačke.

Jasna Stevanović, viši savetnik u Udruženju za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda PKS navodi da je ovakve izvozne rezultate postiglo svega pet-šest preduzeća, pa se nameće pitanje kako im je to uspelo?

Stevanović smatra da su visoki standardi u proizvodnji i orijentacija ka izvozu ovih firmi bili zamajac za širenje u inostranstvu. Ona podseća da je ovo tržište u Srbiji znatno bolje regulisano 2011. godine, kada je stupio na snagu Pravilnik o načinu razvrstavanja i postupanja sa sporednim proizvodima životinjskog porekla.

Koliki je napredak ostvaren u međuvremenu pokazuje i podatak da je ukupna proizvodnja hrane za pse i mačke porasla sa 255 tona u 2010. na 95.470 tona u 2023. godini.

„Danas naši proizvođači hrane za pse i mačke na međunarodnim sajmovima zauzimaju prestižna mesta u centralnim halama, što se pokazalo veoma značajnim u postizanju izvoznih rezultata. Srpski proizvođači na inostranim tržištima predstavljaju široku paletu proizvoda, namenjenu različitim uzrastima i specifičnim potrebama u ishrani pasa i mačaka. Izvozni rezultati ove industrije velikim delom su podstaknuti i činjenicom da su domaći proizvodi bez prisustva GMO“, ističe Stevanović.

Pored toga, unapređena je i procedura za dobijanje izvoznih papira. Sektor hrane za životinje je među zahtevnijim u pogledu međunarodnih standarda koje domaća preduzeća moraju da ispune radi efikasnog izvoza na tržište EU.

Nadležna Uprava za veterinu Republike Srbije unapredila je način izdavanja veterinarskih potvrda za izvoz pošiljaka u zemlje Evropske unije, uvođenjem sistema elektronske sertifikacije (TRACES), objašnjava Stevanović.

Sagovornica magazina dodaje da Srbija ima i izvoznike sirovina za ovu industriju.

Neki od primera su krvno brašno, visokoproteinska komponenta koja se koristi u ishrani riba i kućnih ljubimaca, ali i kao organsko đubrivo, ili mesno-koštano brašno, koje služi kao dopunska proteinsko-mineralna komponenta u smešama za ishranu kućnih ljubimaca. Svoju proizvodnju u Srbiji ima i jedan globalni igrač koji je potpuno izvozno orijentisan i samim tim doprinosi dobrim izvoznim rezultatima.

Kriza dala šansu kvalitetnim, a jeftinijim proizvodima

Jedan od većih izvoznika u ovoj oblasti, „Premil“ iz Kovina svoje proizvode plasira u 25 zemalja. Među njima su države bivše Jugoslavije, Carinske unije (Rusija, Belorusija, Kazahstan), Grčka, Rumunija, Bugarska, ali i neka udaljenija tržišta, poput Saudijske Arabije i Izraela.

„Izvoz i dalje raste, ali se oseća kriza na svim tržištima. Kupci pokušavaju da pronađu proizvode koji su cenovno povoljniji a da su zadržali visok kvalitet i upravo je taj odnos cene i kvaliteta glavna izvozna prednost domaće hrane za pse i mačke u odnosu na svetsku konkurenciju. Mnogi inostrani brendovi, koji su veoma skupi, imaju značajan pad prodaje jer su kupci shvatili da i neke manje poznate firme mogu ponuditi kvalitetne proizvode uz nižu cenu. Pored toga, naši proizvodi se prave od prirodnih sastojaka, bez alergena, bez GMO sirovina i to inostrano tržište prepoznaje“, kaže Vesna Popović, direktorka kompanije „Premil“.

Mada su životinje postale članovi brojnih domaćinstava u Evropi i svetu, ekonomski poremećaji koje su proizveli prvo korona, a zatim rat u Ukrajini, uticali su na „stezanje kaiša“ i kada je reč o kupovini hrane za kućne ljubimce. Ipak, i pored toga kvalitetan proizvod će se ’izboriti’ za svoje mesto na tržištu, ističe Popović.