I pepeo ima svrhu: Cirkularna ekonomija u srpskim firmama, od Moravacema do Koka kole

U svetu je trenutno samo 7,2 odsto ekonomije cirkularno, što je zabrinjavajući podatak ukoliko se u obzir uzme da je svet prošle godine sve prirodne resurse koje zemlja može da obnovi za jednu godinu potrošio već 1. avgusta, poručeno je danas na Kopaonik biznis forumu.

Na panelu posvećenom ovoj temi rečeno je da je jedan od razloga što kompanije ne ulažu u cirkularnu ekonomiju taj što na to gledaju kao na trošak, međutim, ima kompanija koje na cirkularnu ekonomiju gledaju kao na poslovnu priliku.

Primer je cementara Moravacem koja je nedavno sa Elektroprivredom Srbije potpisala ugovor o kupovini pepela koji će koristiti za proizvodnju cementa.

Siniša Mauhar, generalni direktor Moravacema, podsetio je, govoreći na panelu posvećenom ovoj temi, da je Moravacem deo multinacionalne kompanije CRH u čijoj je politici poslovanja „cirkularna ekonomija na visokom mestu“.

„CRH je najveći proizvođač građevinskih materijala na svetu. To je irska kompanija sa sedištem u Dablinu, a od 2023. godine listirana je na američkoj berzi i posluje uglavnom u razvijenim ekonomijama, dakle ekonomijama u kojima je cirkularnost prisutna“, objasnio je Mauhar.

Dodao je da je cement na globalnom nivou zaslužan za oko sedam odsto emisije CO2 i to je, kako je naveo, veoma CO2 intenzivna industrija koja ima ograničenu mogućnost smanjenja ugljen-dioksida.

„Zato što postoji onaj deo koji dolazi iz karbonata koji vi samo nekom revolucijom možete da zamenite“, rekao je Mauhar, dodajući da ipak postoje „tri osnovne poluge“ na kojima cementare mogu da rade.

Jedna su, kako je naveo, alternativna goriva koja u sebi imaju biogeni deo i koja kada ih poredite sa gasom ili ugljem imaju manji CO2.

Drugi bitan parametar je mogućnost korišćenja alternativnih sirovinskih materijala, odnosno „nešto što će da zameni krečnjak, koji je osnova za proizvodnju klinkera koji je osnova za proizvodnju cementa“, kako je naveo Mauhar.

Kada je reč o trećem parametru, on se odnosi na smanjenje klinkera u ukupnoj količini cementa, na čemu, po Mauharovim rečima, Moravacem posebno radi „i po tome je lider na srpskom tržištu“.

„To se radi kroz korišćenje materijala poput pepela, troske, a u budućnosti nekih drugih materijala“, objasnio je on.

Upravo zbog toga je kompanija nedavno sa EPS-om potpisala ugovor o kupovini pepela iz Kostolca koji će koristiti za proizvodnju cementa, a u cilju smanjenja klinkera i ujedno smanjenja ugljen-dioksida.

„Sigurno će taj pepeo biti tu još neko vreme, a mi smo se ponudili kao partner da tu količinu pepela zbrinemo, jer nama pomaže u našem procesu, a EPS-u smanjuje trošak zbog održavanja deponija“, rekao je Mauhar.

Prema njegovim rečima, Moravacem će preuzeti oko 60 odsto ukupne količine pepela koja se na godišnjem nivou prozvede u EPS-u.

„Gde ćete bolji primer nekog održivog poslovanja od toga“, poručio je Mauhar.

Mauhar je najavio i da kompanija radi na izgradnji solarnih farmi koje će u Popovcu, gde se nalazi njena fabrika cementa, zameniti 13 odsto potrošnje struje.

Takođe, rekao je da Moravacem može biti i partner za rešenje građevinskog otpada.

Još jedna od kompanija koja u svom poslovanju primenjuje cirkularnu ekonomiju jeste Nestle.

Generalna direktorka ove kompanije Marjana Davidović rekla je da njihova fabrika u Surčinu već dugi niz godina otpad koji proizvede koristi za zelenu energiju. Takođe, voda koja izađe iz procesa proizvodnje se prečišćava i vraća u prirodu kao čista voda.

Između ostalog, kompanija višak ambalaže koristi za termoizolacione panele, a ostatke iz proizvodnje koristi za proizvodnju biogsa.

Davidović je rekla i da kompanija osim toga što radi na pravljenju ambalaže koja je pogodna za reciklažu, takođe radi i na smanjenju količine ambalaže čime se smanjuje i količina ambalažnog otpada.

I MK grupa je jedna od onih koja ulaže u cirkularnu ekonomiju. Direktorka za finansije i rizike ove kompaije Verica Teofilović rekla je da je MK primenila principe cirkularne ekonomije na zemljištu.

Prema njenim rečima, kompanija se 2020. godine opredelila za koncept precizne poljoprivrede koja podrazumeva da se optimalno troši i voda i đubrivo i pesticidi.

Teofilović je navela i da MK grupa u svom portfoliju ima i četiri vetroelektrane, kao i da svaka njihova fabrika i hotel ima solarne panele.

Prema njenim rečima, još jedan pomak u cirkularnoj ekonomiji napravljen je izgradnjom toplovoda od biogasnog postrojenja u Vrbasu do fabrike „Carnex“ koji zimi služi za zagrevanje administratvinih prostorija, a otpad koji se koristi za elektranu dolazi iz fabrike Sunoko.

Direktorka sektora za javne poslove, komunikacije i održivost u Coca Coli Jelena Trninić, kao primer cirkularne ekonomije navela je praksu ove kompanije da proizvodi ambalažu od recikliranih materijala, kao i da je smanjuje.