I pranje novca povećava cene nekretnina u Srbiji

Stručnjaci za pranje novca tvrde da je rast cena stambenog i poslovnog prostora u Srbiji najverovatnije posledica upliva značajne količine novca od nelegalnih aktivnosti u tržište nekretnina, navodi se u izveštaju Globalne inicijative protiv transnacionalnog organizovanog kriminala (GI-TOC).

Rast cena nepokretnosti je brži nego u ostatku država u susedstvu, a nije ograničen samo na Beograd, zbog čega eksperti sugerišu da je srpsko tržište nekretnina postalo regionalno čvorište za pranje novca.

„Industrija nekretnina u Srbiji zabeležila je neobično visok rast između 2018. i 2020. godine, iako su mnoge novoizgrađene zgrade i dalje prazne. Slično Albaniji, građevinarstvo je nastavilo da (se razvija) tokom pandemije COVID-19, uprkos smanjenju ostatka ekonomije“, navodi se u publikaciji „Aktuelne cene: Analiza tokova ljudi, droge i novca na Zapadnom Balkanu“.

United Nations Office on Drugs and Crime (UNODC) procenjuje da pranje novca čini približno 2,7 odsto globalnog bruto domaćeg proizvoda, ili 1,6 biliona (hiljada milijardi) američkih dolara.

MMF procenjuje da je taj privredni kriminal odgovoran za 2 do 5 odsto globalnog BDP-a.

Ako se te globalne procene primene na države regiona, može se zaključiti da se na Zapadnom Balkanu godišnje opere između 1,8 i 4,6 milijardi evra.

Iako sume novca zarađenog kriminalom koji se ubacuje u privredu (pojedinačno) mogu mogu biti i relativno male, mogu imati značajan uticaj na lokalne ekonomije, dodaje se u izveštaju.

Kriminalne aktivnosti tako mogu povećati socijalno-ekonomske razlike, a pranje novca može da poveća cene nekretnina i oteža rešavanje stambenog pitanja za mnoge građane.

„(Kriminalci) smanjuju pravičnost na tržištu i utiču na pristup različitim vrstama usluga i, ako ostanu nekažnjeni, stvaraju podsticaje za ostale da slede njihov primer. Prljavi novac koji se pravi i pere u regionu održava ekosistem kriminala i korupcije koji slabi vladavinu prava i koči sposobnost institucija da se nose sa tim problemom“, navodi se u publikaciji

Nekretnine su naročito pogodne zato što, pored toga što predstavljaju zgodno mesto za „parkiranje“ kapitala, mogu vremenom i dobiti na vrednosti, ali nisu jedini način za pranje novca koji je na raspolaganju kriminalnim organizacijama.

Pranje manjih količina nezakonito stečenog novca često se vrši kroz preduzeća koja zahtevaju veće količine gotovine, poput restorana, barova, benzinskih pumpi i taksi kompanija.

Širom regiona, nelegalno stečena sredstva se u takvim preduzećima mešaju sa stvarnom zaradom iz poslovanja, koja se zatim uključuju u bankarski sistem.

Turizam se takođe navodi kao ključni sektor za pranje novca, ali opet kroz ulaganja u barove, restorane, diskoteke i hotele.

Širom Srbije, posebno na Zlatiboru, Čajetini, Kopaoniku, Paliću, Vrnjačkoj Banji i Vranju, takođe je prijavljena prodaja voća i povrća (posebno pečurki) i korišćenje ugostiteljskih radnji za pranje novca.

Od 2018. godine posmatrači primećuju da takva preduzeća imaju tendenciju da redovno menjaju vlasnike, što je obično praćeno skokom prometa i zarade.

Još jedna oblast u kojoj se potencjalno vrši pranje novca je industrija igara na sreću, navode u Globalnoj inicijativi.

„Sve veći broj kazina u Srbiji izazvao je ozbiljnu zabrinutost zbog ugroženosti industrije na pranje novca. 2012. godine vlasnik MaxBet-a osuđen je za zloupotrebu i organizovanje ilegalnih kockanja, što je rezultiralo oduzimanjem njegove imovine vredne 350 miliona evra. Međutim, ta presuda je ukinuta 2018. godine i sud mu je vratio svu zaplenjenu imovinu“, navodi se u izveštaju.