I srpsko zlato na rolerkosteru: Za pet dana izbrisano 900 miliona evra, ali opet vredi više nego u 2025. i – ponovo raste

Devizne rezerve Narodne banke Srbije izgubile su na vrednosti zbog naglog pada cene zlata prošle nedelje, ali će, ukoliko očekivanja analitičara budu tačna, do kraja godine nastaviti rast. Ovo važi za većinu centralnih banaka u svetu i njihove devizne rezerve, s obzirom da je deo tih rezervi uvek u zlatu. Kako se cena zlata kreće na tržištu, tako se i vrednost rezervi menja.

Na samom kraju januara cene zlata su pale za 12,6 odsto, što se nije desilo, kako prenose agencije, od osamdesetih godina prošlog veka. Analitičari kao razlog za pad cene zlata navode to što se dolar nakratko stabilizovao od sopstvenog pada u prethodnom periodu.

Rade Rakočević, predsednik Investicionog komiteta alternativnog investicionog fonda Senzal Global Equity Fund, rekao je, gostujući u emisiji „Nova ekonomija danas“, da pad cene zlata možemo posmatrati kao neku vrstu normalizacije na tržištu, jer je ta cena u prethodnom periodu konstantno rasla.

„Kada posmatramo cenu zlata u proteklih pet dana, mogli bismo da kažemo da je efekat vrlo loš, ali ako posmatrate period od prethodnih pet godina, on je fantastičan. Verujem da će zlato nastaviti da raste i da će do kraja godine ići i na preko 6.000 dolara.“

Dolar se smirio nakon što je američki predsednik Donald Tramp imenovao bivšeg guvernera Federalnih rezervi Kevina Vorša da vodi američku centralnu banku, barem prema izveštajima inostranih agencija.

„Prvo, zlato uvek prati cenu dolara. Kada je dolar slabiji raste cena zlata. Dolar je u jednom vrlo kratkom roku došao do 1,22 dolara za evro. Znači taj rast je pratio i onda je samo se vratio na 1,18. Znači to je prvo povuklo cenu zlata na dole. Sami ste rekli, Tramp je imenovao novog kandidata za mesto direktora Federalnih rezervi, gospodina Vorša za kojeg se smatra da će ići na to da dolar bude ponovo jak, te onda cena zlata pada. Ja iskreno sumnjam da će to da bude, jer postoje drugi razlozi zašto je dobro za Ameriku da dolar bude slab“, kaže Rakočević.

Američki predsednik je i izjavio nedavno kada je dolar počeo da slabi da je „dolar odličan“, dajući signal tržištu da američkoj politici trenutno odgovara slab dolar. Neki analitičari kažu da pad dolara čini izvoz iz SAD jeftinijim, a uvoz stranih proizvoda skupljim, što bi u teoriji moglo da pomogne proizvođačima u SAD da budu konkurentniji i time poboljšaju prodaju u inostranstvu. S druge strane, pad valute može da podrije inflaciju u zemlji i poskupi zaduživanje.

Kako stoji u poslednjem izveštaju Narodne banke Srbije (NBS), rezerve zlata, koje čine deo deviznih rezervi, na kraju decembra iznosile su rekordnih 52.507,6 kilograma i imale su vrednost od 6,2 milijardi evra, što je činilo 21,4 odsto bruto deviznih rezervi. Cena zlata je rasla tokom januara sve do pred kraj meseca pa je na dan najviše vrednosti 28. januara vrednost ove količine rezervi u zlatu Srbije dostigla 7,6 milijardi evra. Dan kasnije krenuo je pad cene, a 2. februara je dostigla najniže nivoe pa su tada devizne rezerve umanjene na 6,7 milijardi evra, prema podacima Investinga, što jeste oko 900 miliona evra manje od najviše vrednosti dostignute pet dana ranije, ali je i dalje veće nego što su te rezerve vredele na kraju 2025. Cene se još uvek nisu vratile na tako visoke nivoe kao što je to bilo 28. januara, ali idu u smeru jačanja.

Ako cena zlata nastavi da raste do kraja godine, vrednost srpskih rezervi će takođe biti povećana. S obzirom da tržišta uvek reaguju na geopolitičke promene, zlato jeste podložno oscilacijama, pa će možda najveći problem biti zapravo odrediti pravi momenat za eventualno smanjenje pozicije u zlatu. Ukoliko se geopolitička previranja smire, cena zlata će krenuti na dole. U poslednjim godinama, tačnije od početka rata u Ukrajini zlato je privuklo više interesovanja i od strane centralnih banaka širom sveta i od investitora, koji žele da se zaštite u vreme kada je većina ostalih potencijalnih ulaganja nesigurna ili manje stabilna.

„Tokom decembra zlatne rezerve povećane su za 100,4 kilograma, kupovinom osam zlatnih poluga na domaćem tržištu od kompanije Srbija Ziđin Koper. U decembru je povećana vrednost zlatnih rezervi u evrima za 101,8 miliona evra, većim delom usled delovanja tržišnih faktora (rast cene zlata u dolarima, dok je u suprotnom smeru delovalo slabljenje dolara prema evru), a manjim delom usled kupovine zlata tokom meseca. Tokom 2025. godine zlatne rezerve su povećane za oko 4,4 tone, dok je njihova vrednost povećana za 2,3 milijarde evra, odnosno za 59,5 odsto (u ambijentu rasta vrednosti fine unce zlata u dolarima za oko 65,0 odsto i slabljenja dolara prema evru za oko 11,3 odsto na međunarodnom tržištu)“, kažu iz NBS.

Značajno je uvećan udeo zlata u ukupnim deviznim rezervama, sa 13,3 odsto u 2024. godini na sadašnjih 21,4 odsto, prema podacima centalne banke.

Rakočević napominje da je uvek i kroz istoriju zlato bilo tretirano kao sigurna luka, ali ne nešto u šta investirate zbog profita nego da bi se najpre zaštitili od inflacije.

Ali već od ove nedelje investitori su počeli da se vraćaju zlatu i drugim plemenitim metalima, što govori da je neizvesnost u vezi kretanja u svetu jača od stabilizujućih odluka političara. Ovo takođe govori da se očekuje i dalje slabljenje dolara.

„Od 2023. i 2024. je krenuo kontinuirani rast cena zlata kao nečega što su prvo krenule centralne banke da kupuju i one su to smatrale kao najsigurniju opciju u okolnostima u kojima je svaka druga valuta bila neizvesna. Znači, vrednosti valuta su išle od jednog velikog raspona koji nije baš uobičajen za takvo tržište. Tako da je taj rast doveo da je u toku prošle godine zlato skočilo u dolarima 65 odsto, a u evrima 45 odsto“, kaže Rakočević.

Uprkos aktauelnom padu cene zlata, većina velikih banaka i investitora ostala je pri svojim ranijim prognozama cene zlata za kraj ove godine, pa tako JP Morgan i dalje očekuje 6.300 dolara za uncu, a Dojče banka je pri cifri od 6.000 dolara po unci. Ima i onih više konzervativnih procena kao što je Bank of America koja je zacrtala cenu zlata na kraju ove godine na 5.000 dolara, koliko procenjuje i Siti banka.

„I kada imamo tako veliki period rasta za jednu imovinu koju smatramo konzervativnom, logično je da u jednom trenutku krene da se i prodaje, znači da se uzima profit“, kaže Rakočević.

NIS naterao NBS da posegne za rezervama: Devizne rezerve su kao airbag – spašavaju glavu u sudaru, ali koštaju