Nakon što su lokalni mediji objavili ispovest Gordane Krstić, koja je zbog „nenormalnih uslova za rad“ napustila posao u Fabrici obuće Geoks u Vranju, počelo je da se odmotava još jedno klupko mobinga stranih poslodavaca u Srbiji.
Kao najdrastičniji primer ova bivša radnica navodi da je zaposlenima u toku smene od sedam do 15 sati dozvoljeno da samo dva puta idu u toalet, a da im je italijanski poslodavac preporučio da ukoliko imaju češće fiziološke potrebe, nose pampers pelene.
Više radnika Geoksa javili su se redakciji Danasa i ukazali na ponižavajući odnos italijanskog poslodavca, ali su želeli da ostanu anonimni, jer bi u slučaju objavljivanja njihovih imena momentalno dobili otkaz.
„Postoji verbalno vređanje, nazivaju nas pogrdnim imenima, na šta nemate kome da se žalite. Ni u jednoj hali nema adekvatnog provetravanja, pa se dešavalo da se radnici onesveste zbog isparenja lepka pod letnjim temperaturama. Oni su morali nakon intervencije hitne pomoći da se vrate na radnu liniju i odrade svoju smenu do kraja“, kaže jedan od sagovornika iz Geoksa.
Prosečne zarade se kreću oko 30.000 dinara. Isplaćuju se redovno. U najvećem broju slučajeva na linijama za proizvodnju rade iskusni obućarski radnici koji su svoj radni vek započeli u Koštani, a potom radili u više porodičnih fabrika obuće koje postoje u Vranju.
„U Geoks sam otišao jer moj bivši poslodavac nije više redovno isplaćivao zarade. Ja spadam u red mlađih i iskusnih radnika. Inače, u pogledu zapošljavanja Italijani ne žele starije od četrdeset godina, bez obzira na iskustvo. Mom kolegi su rekli kada je hteo da iz istih razloga pređe u Geoks da je sa 43 godine prestar i da oni „ne zapošljavaju penzionere“, navodi drugi sagovornik Danasa.
Lokalnoj inspekciji rada iz Geoksa stigle su četiri anonimne prijave radnika koje se odnose na loše uslove, ali i na neisplaćivanje prekovremenog rada. Poslodavac je nakon rešenja inspekcije rada isplatio uvećanu zaradu za prekovremeni rad.
Kako tvrde radnici, uprkos visokim temperaturama i pritužbi upućenih inspekciji, još uvek nije rešen problem provetravanja radnog prostora, gde postoji opasnost od blažeg trovanja isparenjima hemikalija, u prvom redu lepka za sastavljanje obuće.
Za sada u Geoksu ne postoji sindikalna organizacija koja bi se bavila zaštitom prava zaposlenih, iako to nije zabranjeno.
„Ma kakav sindikat, odmah bismo dobili otkaz. To nam je indirektno savetovano pre nego što smo se zaposlili. Ne mogu da kažem da nam je neko branio da se organizujemo, ali jednostavno postoji strah od gubitka posla, a to neko koristi“, kaže sagovornik Danasa.
Ne razgovaraju sa medijima
U vranjanskoj fabrici koja je podignuta iz subvencije Vlade Srbije od preko tri miliona evra za otvaranje novih radnih mesta, kao i višemilionskim ulaganjem u sređivanje industrijskog prostora u Slobodnoj zoni Bunuševac, novinar Danasa nije mogao sa stupi u kontakt ni sa jednim odgovornim licem zaduženim za odnose sa javnošću.
„Takva osoba jednostavno ne postoji“, rekao nam je jedan od sagovornika koji nije želeo da se predstavi, a javio se na fiksni telefon fabrike.