Idemo u pogrešnom smeru, upozoravaju klimatolozi

Ambicije zemalja o smanjenju štetnih emisija do 2030. treba da budu 7 puta više kako bi globalno zagrevanje moglo da se zaustavi na 1.5 °C u skladu sa Pariskim sporazumom, stoji u izveštaju „Ujedinjeni u nauci“, piše Kilma 101. 

U suprotnom uticaji klimatskih promena na prirodu, društvo i ekonomiju postajaće  sve razorniji.

Izradu izveštaja je  predvodila Svetska meteorološka organizacija i on pokazuje da se klimatski uticaji kreću ka neistraženoj teritoriji

Klimatolozi već dugo upozoravaju: idemo u pogrešnom smeru

Aktuelna situacija nije sjajna: koncentracije gasova sa efektom staklene bašte nastavljaju da dostižu nove visine.  Štetne emisije koje se pripisuju sagorevanju fosilnih goriva su, nakon privremenog pada zbog mera zaštite od kovida, i veće nego što su bile pre pandemije.

„Uprkos tome svake godine iznova odlučujemo da povećavamo zavisnost od fosilnih goriva, čak i kada se simptomi pogoršavaju“, kazao je generalni sekretar Ujedinjenih nacija, Antonio Gutereš, u video obraćaju povodom objave izveštaja.

Prethodnih sedam godina bilo je najtoplije u istoriji merenja, a postoji 48 odsto verovatnoće da će tokom jedne od narednih pet godina srednja godišnja temperatura privremeno biti viša od 1,5 stepeni celzijusa u odnosu na prosek u periodu od 1850. do 1900.

Sa porastom temperature moguće su nepovratne fizičke promene u klimatskom sistemu – takozvane tačke preokreta.

„Poplave, suše, toplotni talasi, ekstremne oluje i požari se pogoršavaju i ruše rekorde uz zabrinjavajuću učestalost. Toplotni talasi u Evropi. Kolosalne poplave u Pakistanu. Dugotrajne i surove suše u Kini, Afričkom rogu i Sjedinjenim Državama. Ništa nije prirodno u katastrofama tih razmera. One su cena za zavisnost čovečanstva od fosilnih goriva“, poručio je generalni sekretar UN-a.

Svet izgubio šume kao devet Srbija od 1960. godine

Milijarde ljudi širom sveta je veoma osetljivo na posledice promene klime  –  zarad poboljšanja njihovog položaja neophodno je prilagođavanje i smanjenje rizika od razornih nepogoda

Deo rešenja leži i u razvoju sistema za rano upozoravanje na katastrofe kojim je trenutno pokriveno manje od polovine svetskih zemalja.

Međutim, kako je Gutereš najavio ranije ove godine , UN planira da u narednih pet godina sve osobe na svetu imaju pristup ovom sistemu.

Generalni sekretar SMO Peteri Talas rekao je da je važnije nego ikada da se osnaži akcija na razvoju sistema za rano upozoravanje kako bi se u ranjivim zajednicama izgradila otpornost na trenutne i buduće klimatske rizike.

Šume na udaru sa svih strana: vetar, insekti, temperatura