Ilić: Lopta je u slučaju Savamala još uvek u dvorištu policije, a ne tužilaštva

Poverenik za samostalnost tužilaca Goran Ilić ocenio je da se u predmetima koji nisu politički osetljivi i gde ne postoji zainteresovanost za odlučivanje „stvari odvijaju bez uticaja sa strane i tu tužilaštvo deluje samostalno i po pravilima i standardima struke“, ali da u politički osetljivim predmetima ne može da se kaže da se ti procesi odvijaju bez uticaja sa strane. 

„Ne mislim da postoje direktni pozivi iz vrha politike u kojima se savetuje tužiocima šta da rade. Verovatno i toga ima, ali najčešće se taj pritisak odvija na prefinjenije načine. Poruke kakav ishod postupka je poželjan mogu da se šalju i preko medija“, rekao je Ilić u intervjuu za agenciju Beta.

Poverenik je kao još važniji problem u radu tužilaštva naveo autocenzuru.

„Politika presudno utiče na karijere tužilaca. Kad to imate u vidu onda je jasno da se mnogi tužioci libe da energično i delotvorno postupaju u predmetima ukoliko znaju da se politika protivi njihovom takvom delovanju“, objasnio je Ilić i dodao „da se stvar neće suštinski promeniti dok se ne promeni način izbora javnih tužilaca u Ustavu“.

Upitan da prokomentariše nivo samostalnosti tužilaca u slučaju Savamala, Ilić je rekao da taj slučaj nije dobar primer za to iako u javnosti postoji utisak da postoji prebacivanje lopte između tužilaštva i policije.

„Ono što je meni poznato je da je tužilaštvo u više navrata tražilo prikupljanje potrebnih obaveštenja, odogovore nije dobilo, tako da je lopta, sportskim rečnikom, još u dvorištu policije,“ rekao je Ilić.

On je dodao da taj slučaj ukazuje na još jedan problem po novom Zakonu o krivičnom postupku sprovođenje postupka istrage je u rukama javnog tužioca, a u predistražniom postupku javni tužilac je rukovodilac postupka i rukovodi svim organima, pa i policijom.

„Međutim, rukovođenje tužilaštva policijom je mrtvo slovo na papiru. Tužilac nema ni disciplinsku, ni personalnu vlast nad policijom. Policajac u nekom konkretnom predmetu radi po nalogu tužioca, ali odgovara svom starešini i prima platu u MUP. Jasno je da kad postoji jedan zahtev od strane tužioca, a drugačiji zahtev od njegovog starešine da će poslušati nalog svog starešine“, naglasio je Ilić.

Za vest da je Republičko javno tužilaštvo podnelo tužbu protiv poverenika za dostupnost informacija od javnog značaja Rodoljuba Šabića zbog njegovog zahteva da objave biografiju tužioca u slučaju Hercegovačka, Ilić je rekao da je tužilaštvo podnelo tužbu protiv odluke poverenika.

„Budući da naše pravosuđe poznaje višestepnost u odlučivanju ne vidim ništa problematično jer je ono podnelo tužbu Upravnom sudu protiv odluka poverenika koje su izvršne i obavezujuće i tužba ne odlaže sprovođenje izvršenja odluka poverenika. S druge strane, ako su tužbe podnete samo zbog toga što je reč o aktima poverenika protiv toga sam i smatram da bi odluke poverenika trebalo izvršavati čak i u situaciji kada se tužioci ili neki drugi akteri ne slažu sa njima“, rekao je Ilić.