Ima problema u zaštiti podataka klijenata banaka

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti poveo je 14 postupaka po pritužbi klijenata banaka u vezi sa pristupom podacima, rekao je Marko Dragumilo, viši savetnik u Sektoru za nadzor kod Poverenika, povodom prvih godinu dana primene novog zakona o zaštiti podataka o ličnosti. 

On je na vebinaru koji je u petak 2. oktobra organizovalo Udruženje banaka Srbije, rekao da su tri postupka aktivna, a ostali rešeni. 

„Usvojene su tri pritužbe  zbog nedostavljanja kopija ugovora o kreditu licu na koje se kredit odnosi“, precizirao je on.

U šest postupaka su pritužbe odbijene i reč je o tome da građani traže od banka da im dostave podatke o ličnosti preminulih klijenata banke. 

„Uočili smo problem jer zakon sada ne reguliše zaštitu podataka o ličnosti preminulih lica i poverenik je prepoznao da su banke dobro postupile jer  nisu imale osnov da dostave podatke o preminulima“, ocenio je Dragumilo. 

Za prvih godinu dana primene zakona o zaštiti podataka o ličnosti, Poverenik je sproveo 15 postupaka nadzora, od kojih je pet u toku, a 10 okončano.

„U 10 okončanih, utvrdili smo da u šest njh postoje povrede zakona koje su učinile banke.  To je više od očekivanog procenta i naravno da to ukazuje da ima problema u zaštiti podataka kod banaka“, rekao je on.

Što se tiče nepravilnosti koje su utvrđene u postupku nadzora, najviše je u odnosu načelo zakonitosti, poštenja i transparentnosti. Najviše problema je uočeno kad je reč o pristanku na obradu podataka.

Naime, ako postoji više svrha obrade, licu se mora omogućiti da se izjasni o svakoj svrsi pojedinačno. Međutim, često se jednim zahtevom traži pristanak za više svrha.

Takođe, izvršenje ugovora ne sme biti uslovljeno pristankom na obradu koja nije neophodna za izvršenje ugovora ili pružanje usluge.

Govoreći o transparentnoj obradi podataka o ličnosti, Dragumilo je rekao da je jako  važno da klijent banke razume šta rukovalac namerava sa njegovim podacima o ličnosti. 

„Često se dešava da se licima jednim dokumentom daju informacije o više namera o obrdi koji nije ni sažet ni razumljiv, a da neke informacije koje su obavezne zakonom – nisu date“, navodi on.

Takođe, podaci koje banka prikuplja moraju biti primereni, bitni i ograničeni na svrhu obrade.

Banke su u tri slučaja prikupljala podatke koji joj nisu neophodni za svrhu. 

Na primer, tražili da se JMBG upisuje na nalog za uplatu, ili da se vrši prikupljanje informacija o računima u drugoj banci pre gašenja računa na kojem nema novca.

Na pitanje učesnika konferencije u kojoj meri je zaštita podataka o ličnosti zaživela pred sudovima, kaže „ne u dovoljnoj meri“. 

Kako je rekao, postupak kod poverenika po zakonu ne utiče na postupak pred sudom, što može da izazove pravnu sigurnost.

To je ozbiljna mana ovog zakona jer nije regulisano šta se dešava ako i poverenik i sud vode postupak povodom iste stvari. Zasad nemamo bogatu sudsku praksu povodom toga, rekao je on.