Na mestu nekadašnje beogradske Industrije mašina i traktora (IMT) niče novi stambeno-poslovni kompleks. Proizvodnja njegovih traktora opstala je kao deo drugog najvećeg svetskog proizvođača poljopirvredne mehanizacije, indijske kompanije Tafe.
Od 2018. godine, kada je drugi svetski proizvođač traktora indijski TAFE, kupio brend i tehničku dokumentaciju nekadašnje beogradske IMT (Industrije mašina i traktora) više se pročalo o imovini te fabrike, nego o njenoj sudbini.
Kada je 2021. godine prodat kompleks IMT-a u Zemunu, ABL Solvent je za 77 objekata i zemljište platio oko 70 miliona evra, a na tom mestu niče stambeno-poslovni kompleks.
Direktor operacija Industrije mehanizacije i traktora (IMT) Slobodan Petrović kaže kako IMT traktori i danas drže oko 13 odsto domaćeg tržišta, kao i da je domaćoj poljoprivredi potrebno bar 10.000 novih traktora godišnje, prenosi Biznis.rs.
Ipak, on ne očekuje da će proizvodnja traktora i njegovih komponenata u Srbiji ikada zaživeti u onoj meri u kojoj je bila razvijena u nekadašnjoj Jugoslaviji.
TAFE, kako ističe, traktore pod IMT brendom prodaje u Srbiji uključujući i Kosovo, kao i u Republici Srpskoj.
„Indijska kompanija završava homologaciju traktora prema evropskim standardima, i do sledeće godine se očekuje da će početi prodaja i u Hrvatskoj i Sloveniji“, kaže Petrović.
On ocenjuje i da u Srbiji neće doći do nove proizvodnje traktora, jer je ta industrija danas industrija velikih brojki.
IMT je 1989. godine proizveo rekordnih 42.000 traktora, aanas se, prema rečima Slobodana Petrovića, dugogodišnjeg direktora IMT-a, a danas direktora operacija u novoj kompaniji starog imena, najveći deo delova proizvodi u Indiji, dok se u Srbiji radi montaža.
„Na tom poslu angažovano je desetak ljudi, a godišnje prodamo od 350 do 400 traktora, što je naravno daleko manje nego što su tehničke potrebe naše poljoprivrede“, kaže Petrović i podseća da je prosečna starost domaćeg traktora 20 godina.
„Da se ne bi više povećavala granica starosti, trebalo bi sigurno da se proda barem 10.000 traktora godišnje a poslednjih godina prodaje se od 2.500 do 3.500, jer je kupovna moć domaćih farmera slaba“, ističe Petrović.
IMT by TAFE traktori ipak drže oko 13 odsto tržišta, a Petrović naglašava da se ne radi ni o nostalgiji ni pukoj navici, već jasnoj računici domaćih kupaca.
„U velikom delu zemlje postoje sitni posedi, na kojima nisu potrebni veliki traktori. Do ukrupnjavanja je došlo u Vojvodini, gde se prodaju traktori velike snage od 300 do 400 konjskih snaga, jer ako imate hiljade hektara trebaju vam takve mašine. Južno i zapadno od Save i Dunava, kao i podno Fruške Gore gde su voćnjaci i vinogradi, potrebni su traktori manje snage, okretniji i povoljniji“, objašnjava Petrović.
„Postoje neke minimalne razlike – recimo, menjač ‘starog’ IMT-a imao je 3×2 brzine, a aktuelni ima 4×2, što nije presudno za domaće kupce“, ističe Petrović.
Sličnosti su proizvod zajedničke istorije. Grupacija TAFE razvijala je svoj biznis između ostalog i tako što je u jednom periodu uvozila traktore IMT-a u delovima i montirala ih u Indiji.
„Isto kao što mi danas uvozimo od njih i montiramo u Srbiji. Čak su ih i plasirali pod IMT brendom, dok nisu razvili brend TAFE. Zato i dan danas imate IMT traktore koji ‘trče’ po Indiji“, konstatuje uz osmeh Petrović.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
Nekoliko udruženja poljoprivrednika iz Srbije obeležiće u nedelju, 19. maja godišnjicu protesta i dogovoriće se koje će mere preduzeti zbog neispunjenih zahteva sa bivšom ministarskom poljoprivrede Jelenom T...
Oko 40 bivših radnika nekadašnje Fabrike reznog alata (FRA) u Čačku protestovalo je danas ispred Privrednog suda u tom gradu jer im ni posle šest mesci od prodaje fabrike nisu isplaćene zaostale zarade. O...
Vesti iz zemlje mala i srednja preduzeća
U Privrednoj komori Srbije (PKS) danas je predstavljen MSP kompas, platforma od 75 indikatora koja meri stanje i napredak sekora malih i srednjih preduzeća u Srbiji u oblastima kao što su ljudski resursi, po...
Vatromet za Dan državnosti mogao je da košta građane Srbije stotine hiljada evra, pokazuju podaci do kojih je došao mediareform.rs. Ipak, pravu cenu je nemoguće saznati jer, suprotno propisima – javne nabavk...
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
