Da li je Srbija u stanju da ponovo proizvodi traktore?

Traktori domaće proizvodnje bili bi jeftiniji i pristupačniji domaćim poljoprivrednicima, kojima sada nedostaju rezervni delovi za mašine koje poseduju, objašnjava za Novu ekonomiju bivši inženjer Industrije mašina i traktora (IMT) Petar Grbić. Zbog toga se u Srbiji, ali i u okolnim državama, ponovo javila ideja o obnovi „lokalne“ proizvodnje traktora.

Poskupljenje veštačkog đubriva, kao i mehanizacije, ponovo je pokrenulo priču o značaju domaćeg snabdevanja lanca poljoprivredne proizvodnje.

Srbija je nekada imala i svoju fabriku veštačkih đubriva, kao i fabriku traktora, ali ih trenutno uvozi.

IMT koji je bio u stečaju prodat je 66,8 miliona dinara indijskoj kompaniji Tafe 2018. godine.

Grbić, koji je u IMT-u radio 40 godina, došao je na ideju da u Srbiji obnovi proizvodnju domaćih traktora, koji bi bio pristupačniji prosečnom poljoprivredniku u Srbiji i u regionu.

Kako objašnjava, sve je krenulo onda kada su vlasnici IMT-ovih traktora počeli da mu se javljaju za pomoć i za savete.

„Veliki je problem sa rezervnim delovima, ja sam pokušao da im pomognem, počeo sam da ih savetujem na televiziji, društvenim mrežama, moj telefon im je ostao otvoren. Onda su oni počeli da se javljaju sa idejama da sami naprave fabriku traktora“.

Grbić je tu ideju objavio na svom YouTube kanalu i kako nam je objasnio, iznenadilo ga je interesovanje koje su za nju pokazali ljudi u Srbiji, ali i oni koji su se iselili na druge kontinente.

Kaže kako su mu rekli da su spremni da ulože novac u novu fabriku traktora, kao akcionari, u iznosima većim od 1.000 evra.

Grbić podseća da je Indijska kompanija Tafe kupila zaštitni znak IMT-a, kao i da on više ne može da se koristi, pa je uradio i novi znak za novu fabriku traktora, koja bi se zvala Nova srpska fabrika traktora i mašina (TIM).

„Sada radim i dokumentaciju za fabriku, pravim akcionarsko društvo i nameravam da prodajem akcije [zemljoradnicima]. Mislim da možemo da skupimo dovoljno para da napravimo fabriku traktora. Mi u Srbiji možemo da proizvodimo sve, izuzev motora„, kaže Grbić.

Kako objašnjava, u Srbiji bi mogli da se proizvode i motori za traktore, ali bi investicija u tom slučaju bila mnogo skuplja. Motor je, prema njegovim rečima, trećina cene traktora.

Bez motora sa Euro 5 ne može se izvoziti u Evropu, pa zbog toga planira primenu tog standarda.

POTREBNE SU PRISTUPAČNE CENE

Poslednji modeli traktora koje je napravio IMT koštali su između 12.000 i 13.000 evra.

Indijska kompanija Tafe, kao i IMT pre njih, otkupila je licencu za američke traktore Masi Ferguson, pa prodaja popularnih, crvenih traktora u Srbiji praktično nije ni prekinuta. Ali, razlika je u tome što oni nisu proizvedeni u Srbiji.

„Čim je IMT ugašen, cene su skočile na skoro 15.000 evra. Mali traktori koštaju 14.700 evra, a veliki model 540 18.000 evra“, kaže Grbić.

Reč je naravno o traktorima koji spolja potpuno isto izgledaju kao i IMT-ov traktori.

Prema Grbićevom mišljenju, traktori koji koštaju preko 40.000 evra su preskupi za prosečnog korisnika u Srbiji.

„Ako je u startu skupo, mnogo je kolika god da je subvencija koju za kupovinu tih mašina daje država“, objašnjava nekadašnji inženjer IMT-a.

Kaže da bi model traktora kakav je IMT 539 (jedan od najzastupljenijih u srpskim selima), uz subvencije i pored poskupljenja materijala koji se koriste u proizvodnji mogao da se prodaje za oko 12.000 do 13.000 evra i to bi kako ocenjuje za domaćeg seljaka moglo da bude jako pristupačno.

„Nedavno sam gledao prilog o tome da su u Bačkoj Palanci posle duže vremena proizveli jedan novi traktor, koji je isključivo napravljen od domaćih delova i domaće pameti. Tim ljudima treba dati podršku“, kaže za Novu ekonomiju profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić. 

Taj traktor je, kako dodaje, integrisao sve ono što se u svetu zna o savremenim traktorima i sve ono što imaju traktori Fergusoni i Džon Dirovi (John Deere).

„Nije te vrste komfora i ne košta toliko, ali tehnološki, on radi na sličan način. Ima moderna rešenja, naravno nema klima uređaje, GPRS (satelitsku navigaciju), ali namenjen je nekom srednjem ili sitnom proizvođaču“, dodaje Savić.

DŽON DIR TRAKTORI, KOMBAJNI, PRIKLJUČNE MAŠINE POTREBNI SU VELIKIM KOMBINATIMA, A SRBIJA JE OSTALA BEZ NJIH

Savić ocenjuje da proizvodnja u brdsko-planinskim krajevima „postoji tek tako da ne potpuno ne umre“, ali da u Vojvodini posluju poljoprivrednici sa hektarima obradive zemlje.

„[Parcele srednje veličine] mogu da se obrađuje tom vrstom traktora, mislim da tim ljudima treba pružiti podršku, to nije zanatska, već ozbiljna proizvodnja, imali su u vidu potrebu nekih srednjih proizvođača u Srbiji. Šta vredi ljudima da im poklone Džon Dir, koji košta 400.000 evra, to je za većinu ljudi u Srbiji ogroman trošak„, kaže Savić.

„AUTOPILOT“ NA NJIVI

Savić podseća da su u kompaniji Al Dahra, koja se bavi poljoprivrednom proizvodnjom i koja je kupila Poljoprivredni kombinat Beograd (PKB), svojevremeno otpustili i traktoriste i administrtivne radnike:

„Niko nije očekivao da će oni otpustiti i traktoriste, jer su mislili da su oni sigurni, pa su i njih otpustili. Bili su višak zato što su kupili one traktore, sejalice, svi imaju GPRS-ove“.

Jedan čovek je, kako dodaje, praktično mogao da upravlja sa pet mašina, ali to mogu da naprave samo velike kompanije, a male i sitni proizvođači ne mogu.

Poljoprivrednici sa kojima smo razgovarali, slažu se sa idejom da treba obnoviti domaću proizvodnju mehanizacije, kao i proizvodnju veštačkih đubriva, o ćemu je Nova ekonomija takođe nedavno pisala.

Čedomir Savković