Industrija na višedecenijskom maksimumu, rudarstvo u ozbiljnom padu

Industrijska proizvodnja u Srbiji je tokom januara 2024. godine zabeležila međugodišnji rast od 6,9 odsto, što je najviši obim ove grane u prethodne tri decenije, navodi se u poslednjem izdanju Makroekronomskih analize i trendovi (MAT).

Povećanje predvodi prerađivački sektor (rast od 6,7 odsto). Uprkos eksternim poteškoćama, robni izvoz Srbije je lane dodatno uvećan, dok je celokupan prirast izvoza ovog sektora potekao od trgovine proizvodima „Srednje-visoke tehnološke složenosti“ (1,16 milijardi evra, što je rast od 12,5 odsto) i proizvoda koji pripadaju tzv. „Visokoj tehnologiji“ (135,7 miliona evra, tj. rast od 15,6 odsto).

Prerađivački sektor tako doprinosi ukupnom rastu industrijske proizvodnje sa 4,7 procentna poena, navode iz Ekonomskog insituta.

“Ipak, ovim okolnostima, ključna dilema je da li će doprinos novih investicija i domaće private potrošnje biti dovoljan da njenu imunost na (nepovoljne) eksterne pritiske održi tokom cele 2024. godine. Kratkoročno oživljavanje prerađivačkog sektora u okolnostima izrazite (nepovoljnosti u evrozoni) na srednji rok je malo verovatno”, dodaju ekonomisti.

Predstavnici Ekonomskog insituta u svojoj novoj publikaciji upozoravaju da se stanje privrede naših najbitnijih trgovinskih partnera ne poboljšava. –

Primera radi, međugodišnji pad proizvodnje u Nemačkoj je u decembru iznosio -3,8 odsto, u Italiji – 2,1 odsto.

U susednim državama stanje je još gore, u Bugarskoj je industrija smanjena za -6,9 odsto, u Mađarskoj za -8,7 odsto, u Sloveniji čak za -10,2 odsto

Za Srbiju bi pozitivan razvoj događaja predstavljalo i najavljena masovnija proizvodnja potpuno novog modela Fiat Panda u Kragujevcunavode analitičari MAT-a.

Ali, o tom ne treba govoriti sada, već kada bude vreme. Dotle treba voditi tešku borbu za svaki pogon i fabriku, kako bi se se održao dosadašnji nivo proizvodnje.

Januar je potvrdio raniju konstataciju da unutar domaće prerađivačke industrije nema stabilnog trenda i da su mesečni skokovi uglavnom „incidentnog karaktera i nepredvidivi“, kažu ekonomisti MAT-a.

Dodatna potpora rastu celog sektora dolazi iz segmenta „Snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija“, koji je od 11,7 odsto. U sektoru Rudarstva smanjena aktivnost, koji beleži pad još od decembra prošle godine kada je bio -15 odsto.

Kretanje trenda ukupne industrije, po namenskim grupama, u januaru 2024. međugodišnje posmatrano pokazuje da je došlo do rasta u proizvodnji svih namenskih kategorija, sem „Trajnih proizvoda za široku potrošnju“. U tojgrupi je prvi put zabeležen dvocifreni međugodišnji pad proizvodnje.

Prema izvaštaju MAT-a, u januaru mesecu, najveći problemi registrovani su u sledećim oblastima prerađivačkog sektora: „Proizvodnji mašina i opreme na drugom mestu nepomenute“ (-1,26pp), „Proizvodnja koksa i derivata nafte“ (-0,57pp), „Proizvodnja proizvoda od gume i plastike“ (-0,27) i „Proizvodnji proizvoda od nemetalnih minerala“ (-0,24pp).

Očekivanja su u ovoj godini  da će građevinarstvo (kapitalni projekti), poljoprivreda i energetski sektor (početak rada novog pogona u Temoelekrani Kostolac i veća eksploatacija rude, naročito bakra), imati pozitivan efekat na rast ekonomije ove godine, navode iz Rjfajzen banke.

Robni izvoz stagnira

Vrednost spoljnotrgovinske razmene je, međugodišnje posmatrano, smanjena u decembru 2023. godine, 2023. i bila je niža za 1,7 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Robni izvoz, izražen u evrima prošle godine vredeo je 28,63 milijardi evra, a činio je 41,4 odsto BDP.

Ukoliko robnu razmenu analiziramo kretanjem trend-ciklusa možemo primetiti da vrednost robnog izvoza stagnira na nivou koji se prethodnih osam meseci kreće u rasponu od 2,35 milijarde do 2,4 milijarde evra mesečno. S druge strane, trend robnog uvoza i deficita je umereno rastući.

Sektor Prerađivačke industrije, ima najveće učešće u ukupnom robnom izvozu 86,2 odsto, od toga „Proizvodnja električne opreme“ (vrednost izvoza od približno 3,2 milijarde evra.

Dok je sektor „Snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija“ ostvario kumulativni rast izvoza od 48,8 odsto prošle godine.

Sektor „Rudarstva“, sa učešćem od 5,1 odsto u ukupnom izvozu, beleži kumulativan pad izvoza od čak 191 procenata.

BDP, zarade i inflacija

Prema proceni RZS-a bruto domaći proizvod Republike Srbije u četvrtom tromesečju 2023. međugodišnje je uvećan realno za 3,8 odsto. To odgovara projektovanom rastu BDP-a od 2,5 odsto, na nivou cele godine.

Ali, prema očekivanjima ekonomista Rajfajzne banke, ove godine neto izvoz imati negativan efekat na BDP.

Posmatrano sa proizvodne strane, ključni izvori realnog rasta BDP-a u četvrtom tromesečju bili su: poljoprivreda, građevinarstvo i industrija, a u poslednjem tromesečju se beleži I oprovak trgovine, koja je bila negativana cele godine.

U poređenju sa istim mesecom prethodne godine, prosečne neto zarade za decembar 2023. godine nominalno su veće za 12,9 odsto, a realno za 4,9 odsto.

Usporavanje inflacije daje pozitivne efekte na međugodišnji obračun realne zarade, dok visok nominalni rast zarada potiče od primanja zaposlenih van javnog sektora.

Kako broj zaposlenih u privatnom sektoru raste njegova dominacija je sve izraženija i u masi isplaćenih neto zarada, što je za ekonomiju, a posebno fiskalnu stabilnost, povoljno i podsticajno.

Međugodišnja inflacija je, pak, smanjena u januaru 2024. pretežno pod dejstvom privremenih faktora jer je njena nebazna komponenta smanjena u većoj meri nego njena bazna komponenta.

Povrh toga, u Narodnoj banci Srbije očekuju da će se međugodišnja inflacija usporiti i u februaru 2024. godine, kada će biti 5,5 odsto

Srbija je i u decembru 2023. i u januaru 2024. imala veću međugodišnju inflaciju od proseka Evropske unije, a manju međugodišnju inflaciju samo od jedne članice Unije.

U decembru 2023. i januaru 2024. međugodišnja inflacija je, prema konceptu harmonizovanog indeksa potrošačkih cena6 , iznela: 7,5 odsto i 6,4 odsto u Srbiji, a 3,4 odsto i 3,1 odsto u EU. Višu inflaciju od Srbije iz zemalja EU, imala je samo Češka.