Vesti iz zemlje

28.02.2017. 06:52

N1

Autor: Nova Ekonomija

Industrija Srbije nije ni upola jaka kao što je bila 1989. godine

Pregovori sa MMF i pregovori sa Briselom u vezi sa srpskom ekonomijom obeležavaju ovu nedelju. A u kakvom je ona stanju? Ekonomisti beleže rast industrije od 2014, no, iako u Srbiji ima preduzeća koja uspešno posluju – karakteristika privrede je višedecenijsko slabljenje.

Mapa industrijskih giganata bivše Jugoslavije, koja neko vreme kruži internetom, budi nostalgiju za nekadašnjom privredom. Opravdanom ili ne, takvom doživljaju mnogih doprinosi i što su nekadašnji privredni giganti danas uglavnom istorija.

Industrija Srbije na kraju prošle godine nije bila ni upola jaka kao 1989. godine. Čak i ako bi nastavila da raste po stopi od pet odsto godišnje, 1989. bila bi sustignuta tek 2033.

U međuvremenu, promenjena je i struktura privrede. Na izdisaju, ili zakatančeni su delovi velikih sistema poput EI Niš, ili Goše iz Smederevske Palanke. Sećanje još veže za, na primer, proizvodnju traktora i poljoprivrednih mašina.

Finansijski sektor je u boljem stanju, ali ni među bankama još od 2002. nema više domaćih giganata Beogradske banke, Beobanke, Investbanke i Jugobanke.

Otvorena su i pitanja budućnosti nekih od ključnih industrijskih preduzeća – hoće li kineski vlasnik uspeti da stabilizuje smederevsku čeličanu, da li će Fijat pokrenuti novi model u Kragujevcu, šta će biti za Azotarom i kikindskim Metanolsko-sirćetnim kombinatom.

Šta je kumovalo ovakvom trendu pada sa tek ponekim predahom i blagim skokom. Ratovi i sankcije devedesetih nesumnjivo najviše. O periodu posle 2000. polemisaće se verovatno i duže nego što će trajati industrijski oporavak.

Nekima će krivac biti loša ili nepostojeća industrijska politika, drugima nagla liberalizacija tržišta i snažno jačanje dinara, trećima privatizacija, a svi će se siguno složiti oko pogubnog uticaja ekonomske krize iz 2008.

Ono što će se dalje dešavati je, kađu ekonomsti, takođe neizvesno. Jasno je samo da će industija i dalje kuburiti sa visokim dugovima, a mnoge firme i tehnološkom zaostalošću. Kao da će, ako i kad sustignemo 1989, snaženju doprineti sasvim druge industrijske grane.

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.