Inflacija jede štednju, gde čuvati pare?

Većina građana Srbije nema dovoljno ni znanja ni poverenja da svoj kapital ulože u bilo šta sem „slamarice“ ili nekretnina. Lepeza alternativa za investicije je ograničena, pa oni u trenucima velikih globalnih previranja, koji podrazumevaju realno negativne kamatne stope (kamatne stope manje od inflacije), obveznice sa često negativnim prinosom ili nestabilne cene energenata – uglavnom gube novac koji misle da štede.

Panel „Rastući geopolitički rizici, rastuće kamatne stope globalnih centralnih banaka: Koje su alternative za investitore“, u organizaciji Zlatnog Standarda, jednbog od vodećih dilera investicionog zlata u Srbiji, predstavila je sve mogućnosti onima koji žele da očuvaju bogatstvo u aktuelnim turbulentnim vremenima.

Diskusija je bila posvećena i procenama svetskih centralnih banaka o padu inflacije na okvir od dva odsto, koje bi posledično bile uvod i u smanjenje kamatnih stopa, a koje se – nisu obistinile.

Profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Đorđe Đukić navodi da „više nema dileme“ da će američke Federalne rezerve, Evropska centralna banka, Banka Engleske i Narodna banka Srbije nastaviti sa zaoštravanjem monetarne politike.

„Većina članovi borda (Federalnih rezervi) najavljuje da će se (povećanja) nastaviti i tokom naredne godine… Centralni bankari su omanuli tretirajući inflaciju kao prolazni fenomen, ECB kasni sa normalizacijom moneterane politike. Iako je inflacija na oko šest odsto u većini (država evrozone), brojne države su na ivici deflacije. Predstavnici Bundesbanke smatraju da se neće vratiti u targetiranu inflaciju pre 2025. godine“, naveo je Đukić.

Prema njegovim rečima, verovanja da će inflacija brzo biti suzbijena „nema uporište u realnosti“ bez „brutalnog zaoštravanja monetarne politike“, koji bi izazvao talas bankrota.

(I NBS) je kasnila, mnogo ranije je trebalo početi sa povećanjem kamatne stope kao preventivnom merom, kašnjenje sad uzima danak, a u monetarnoj politici nema naknadne pameti. Tržište vam kaže koliko ste pametno reagovali. Signali monetarnih vlasti da se neće povećavati kamatne stope su bili rizični u (zaošterenoj) geopolitičkoj situaciji

U globalno nesigurnoj situaciju, gde postoje rizici i za dugotrajnu recesiju, sve više individualnih i institucionalnih investitora okreće se zlatu. Tražnja i, posledično, cena raste zato što nekoliko najvećih svetskih ekonomija (poput Kine, Indije i Rusije) u proteklim godinama uvećavaju svoje rezerve ovog plemenitog metala za desetine tona na godišnjem nivou.

„Gepolitički rizici se neće ublažavati. Zlato se pokazuje kao dobra alternativna investicija kada je neizvesno kako će reagovati tržište obveznica na sve ove signale… U takvoj situaciji ljudi inkliniraju ka zlatu, uključujući i državne investicione fondove. Za prosečnog investitora, koji mora da razmišlja o očuvanju suspstance, ne vidim bolju altenrativu od zlata“, zaključio je Đukić.

Prema oceni Dejana Erića, profesora na Beogradskoj bankarskoj akademiji, ekonomija često (pa i u ovoj situaciji) „liči na medicinu“ – imate bolest (inflaciju) za koju se po definiciji kao lek „prepisuje“ povećanje kamatnih stopa.

Ali, i u medicini, kada se preteruje sa lekom „može doći do kontraindikacija“.

„Preveliko povećanje (kamatnih stopa) ima za posledicu da novac kao roba postaju skuplji. Tražnja za kreditima i obveznicma pada, to kasnije može uticati na probleme finansiranje privrede, usporavanje privrednog rasta, što može voditi ka recesiji. Povećanje kamatnih stopa u dugome roku nije održiva mera, jer usporava privredni rast.

Recesija je u Nemačkoj, koja je zabeležila dva uzastopna kvartalna smanjenja bruto domaćeg proizvoda tenički je već počela.

Ako se kontrakcija zabeleži i u trećem tromesečju, imaćemo situaciju koja se poslednji put dogodila tokom Svetske ekonomske krize iz 2008. godine.

Novinarka Aleksandra Nenadović navodi da su poslednji makroekonomski i statistički podaci loši, odnosno da ima mnogo naznaka da će se upravo to i desiti.

„Iako inflacija trenutno izaziva manji strah među investitorima, i dalje je u centru razmišljanja svih centralnih banaka… (Recesija u Nemačkoj) može izazvati mnogo nevolja i u Srbiji, zbog velikog obima razmene. Preko 2,2 milijarde stranih direktnih investicija je stiglo iz Nemačke, 130 (nemačkih) firmi ovde posluje, a mi dobijamo naznake da sada usporava njihova industrijska proizvodnja“, kazala je ona.

Strane direktne investicije koje dolaze u Srbiju se umnogome finansiraju iz kredita, pa se u situaciji kada kamate rastu može očekivati usporavanje i u ovoj oblasti.

„Ne možemo da očekujemo ruzičaste prognoze… Ni Narodna ni druge banke nisu uspele da ukrote inflaciju. Postavlja se pitanje gde investirati kada štednja ne može da postigne rast (cena)“, zaključila je Nenadović.

Uprkos inflaciji koja obezvređuje štednju, građani i domaća privreda trenutno u bankama drže između 13 i 14 milijardi evra, podseća glavni broker investicionog društva Momentum Securities Nenad Gujančić.

Ovakva paradoksalna situacija dešava se zato što su ljudi u Srbiji konzervativni, ali i zbog manjka finansijske pismenosti.

„Celokupno društvo ima nisku investicionu kulturu (…) pa se postavlja pitanje da li je slamarica najveći domet vašeg novca, ili postoje investicione alternative. Mi nemamo dovoljni broj investicionih alternativa, i naši građani nisu skloni većem riziku, ali je u uslovima niskih kamata (i visoke inflacije) štednja u banci jedna od najgorih opcija. Iako je u proteklih deset godina prihod na štednju (kumulativno) iznosio desetak odsto – taj prinos je zbrisan samo jednom godinom inflacije“, kazao je Gujančić.

Ko je „štedeo“ putem kupovine nekretnine u proseku je zaradio, pošto su cene kvadrata porasle i preko 100 odsto.

Obveznice godinama nisu bile isplative, ali su dugoročno donele oko 40 procenata prinosa na uloženo.

Najveća zarada je bila na akcijama – u proseku 170 odsto u istom periuodu, ali su to i najrizičniji finansijski instrumenti, za koje prosečan investitor uglavnom nema potreban nivo znanja.

„Bez znanja se u alternative ne treba ni upuštati… Ulaganje u kriptovalute je najrizičnije, ali nisu značajni iznosi ni uloženi u Srbiji… Ko je investirao u zlato zaradio je (u istom periodu) oko 50 odsto, plus na pozitivnim kursnim razlikama (koje su se dešavale u proteklim godinam)“, rekao je predstavnik Momentum Securities-a.

Broker Branislav Jorgić smatra da investiciono zlato „sija najvećim sjajem u uslovima ekonomskih kriza i globalnih sukobljavanja“, uz metaforui da isto kao što „ortodoksni ateisti pozivaju Boga u pomoć tokom prvih turbulencijama u avionu, investicioni hazarderi u vreme berzanskih kriza pozivaju zlato u pomoć“.

„U zlatu vide spas… Zanimljivo je i da države popunjavaju svoje devizne rezerve zlatom bežeći iz tradicionalnih međunarodnih valuta, zbog nesigurnosti na valutnom tržištu, ali i zbog toga što FOREX štednja i ulaganje može biti oružje u rukama emitenata u vreme velikih sukoba. Mali ulagači takođe investiraju u zlato. (Ono) na kratak rok može dati špekulativne rezultate, ali je preporuka da se u njega ulaže tokom dužeg vremenskog perioda, a zato što čuva kupovnu moć – predstavlja i oblik štednje“, kazao je Jorgić.

On smatra da je druga mogućnost ulaganje u produktne (poljoprivredne) berze, naročito u periodu kada je za rast inflacije najodgovorniji skok cena hrane. produktne berze

Analitičar tržišta kapitala Erste Grupe Mladen Dodig kaže da su uzroci inflacije svuda u svetu isti, ali je specifičnost Srbije što je kod nas veći udeo hrane u rastu cena na malo.

„Nažalost, taj efekat pritiska druge sektore, pa cene ponekad i neopravdano rastu. Ali ne možete prodavca kriviti što tako pokušava da zaštiti svoju marginu. Povratak u target (inflacije od dva odsto) će biti postepen, u drugoj polovini 2024. godine ili tokom 2025. godine, ali je jako teško to proceniti“, zaključio je Dodig.