Inflacija nije zaobišla ni opremu za pečenje rakije

Predstavnici kompanija koje se bave proizvodnjom opreme za pačenje rakije kažu da inflacija (pad kupovne moći) nije zaobišla ni tu delatnost. Cene najvećeg dela opreme porasle su za najmanje 30 odsto, dok su cene kazana za pečenje rakije u prethodne dve godine veće za oko 50 odsto.

Sastav opreme zavisi od toga da li se rakija pravi iz hobija ili za tržište, kao i da li je reč o manjim destilerijama ili velikim proizvođačima, pišu Biznis i finansije.

Profesionalcima nabavka opreme sada podrazumeva i računarske programe za rad najmodernijih kazana.

Saša Kopilović, samostalni proizvođač rakije iz Ljutova kraj Subotice i organizator „Festivala mlade rakije“, kaže da je prema njegovom iskustvu, za najosnovniju opremu za pečenje rakije potrebno uložiti oko 2.000 evra.

„Za početak potreban je kazan. Od 160 litara sada košta oko 1.500 evra. Pre dve godine bio je jeftiniji za oko 20 odsto. Mašina za mlevenje voća košta oko 200 evra, a stakleni baloni za čuvanje rakije, od 50 litara, su od 70 do 100 evra. I to su neka veća ulaganja. Rakija može da se čuva i u plastičnim buradima, ono od 200 litara je oko 2.000 dinara“, objašnjava Kopilović.

Napominje da je, na sve ovo, potrebno dodati i gradometar i širometar. Prvi služi za „finiširanje“ rakije, dok se drugim meri količina šećera u komini. I jedan i drugi koštaju oko 2.000 dinara, a kvalitetnije prave hrvatski proizvođači.

Osnovna oprema za proizvodnju rakije, kao što su kazani i burad, proizvode se u Srbiji. Ostalo se uvozi, a ako se i proizvodi kod nas, to radi mali broj firmi. Jedna od kompanija koja više od pola veka proizvodi kazane za pečenje rakije i drugih alkoholnih pića je „DES“ iz Subotice.

Godišnje proizvedu 5.000 kazana, i do kraja sezone pečenja rakije, što je negde u oktobru, sve i prodaju. Osim u Srbiji, izvoze ih i u Rumuniju, Čile, Peru, Australiju, Veliku Britaniju koja im je ujedno i najbolje izvozno tržište. Kako kažu, u ovoj zemlji se njihovi kazani koriste pre svega za pravljenje džina, viskija, votke, pa čak i mlečne votke sa surutkom.

„Osnovni materijal od koga pravimo kazane je bakar i prohrom, i njihova cena u velikoj meri diktira i cenu našeg tradicionalnog hobi kazana. Njih pravimo od 10 do 350 litara, u serijskoj proizvodnji, i kupuju ih ljudi koji rakiju prave isključivo za svoje potrebe ili eventualno neku manju prodaju. Najčešći kupci su nam muškarci od 40 do 50 godina, a u Srbiji najviše prodamo u Vojvodini i Beogradu“, kaže Dajana Bilić, iz kompanije DES.

Osim u Srbiji, veliki broj ovih kazana izvezu i u Mađarsku i Rumuniju, gde se takođe koriste za proizvodnju rakije.

DES najviše prodaje kazan od 120 litara, i dugo su ga prodavali za 131.000 dinara. Danas je 197.000 dinara. Sirovinu za izradu, bakar, kupuju u Srbiji, dok neke sitnije delove uvoze iz Kine. Ali, kako kažu, za sada nema zastoje u nabavci tih delova.

„Kod premijum proizvoda, odnosno kazana za male i srednje destilerije, situacija je nešto drugačija. Prve isporuke tih kazana, veličine od 150 do 2.000 litara, imaćemo tek u junu. Jednostavno, takav je proces proizvodnje i potražnja“, objašnjava Bilić.

Za jednu seriju od 20 kazana za domaćinstva i one kojima je pravljenje rakije hobi, ovoj kompaniji potrebno je oko dve nedelje. 

U Srbiju se inače najviše opreme za proizvodnju rakije uvozi iz Bugarske, Hrvatske, Italije i Slovenije.

Jedan broj apoteka prodaje i takozvane „rakijske enološke komplete“ u kojima se nalaze kvasci i enzimi koje je potrebno dodati rakiji, ali u već tačno spakovanim količinama, dovoljnim za 200 kilograma voća. Uz sve ovo, prodaje se i kompletna šema za proizvodnju voćne rakije. Cena ovakvog rakijskog kompleta je oko 2.000 dinara.

Nije viski rakija