Vesti iz zemlje

14.05.2024. 14:15

Autor: Aleksandra Nenadovic

Inflacija u granicama cilja brže nego što je NBS očekivala, cena nafte i poljoprivreda rizici

Za kraj godine - malo pesimističnija projekcija...

Foto: Pixabay

Međugodišnja inflacija će se u granice cilja najverovatnije vratiti već ovog meseca, odnosno brže nego što je procenjeno u prethodnoj projekciji, navodi Narodna banka Srbije (NBS) u danas objavljenom izveštaju o inflaciji. U nastavku godine očekuje se dalje usporavanje inflacije, a od naredne godine ona bi trebalo da se kreće oko centralne vrednosti cilja od tri odsto. Cene nafte i poljoprivredna sezona u Srbiji su i dalje najveći izazovi u pogledu ostvarenja ove projekcije.

„Nova projekcija inflacije blago je niža od februarske za (drugo i treće) tromesečje, kao rezultat bržeg usporavanja inflacije od očekivanog u dosadašnjem toku godine, a od (četvrtog kvartala) pa do kraja perioda projekcije blago je viša od (prethodne projekcije), pre svega zbog viših svetskih cena nafte i primarnih poljoprivrednih proizvoda, kao i slabijeg dezinflatornog uticaja domaće tražnje nego što se očekivalo pre tri meseca. Od domaćih rizika važan je i ishod domaće poljoprivredne sezone“, navodi NBS u poslednjem izveštaju.

Srednja projekcija iz prethodnog izveštaja o inflaciji (koji je objavljen u februaru) bila je na pet odsto u prvom, odnosno 4,1 odsto u drugom i 3,8 odsto u trećem tromesečju. U poslednjem tromesečju je NBS očekivala inflaciju od 3,6 odsto.

Nafta, tražnja, kamatna stopa

Od početka godine cene nafte su dostizale nivoe i preko 90 dolara po barelu, trgovci širom sveta se spremaju za završetak izbora u Sjedninjenim Državam u novembru kada će se videti i kuda će iči cena nafte.

Prema projekciji NBS, cena nafte će se kretati silaznom putanjom u narednom periodu, ali očekuju da će biti na nešto višem nivou nego u prethodnoj projekciji, tako da bi krajem godine trebalo da se kreće oko nivoa od 84 dolara po barelu.

Slično očekuje i Consensus Economics (83 dolara po barelu). Nasuprot tome, Američka energetska informativna agencija (EIA) očekuje nastavak rasta cene nafte do avgusta, nakon čega će se do kraja godine spustiti na oko 89 dolara po barelu.

A zbog većeg projektovanog rasta investicija i potrošnje nešto je i manji dezinflatorni uticaj tražnje u ovoj godini nego u prethodnoj projekciji, kaže NBS.

Kako očekuju iz centralne banke kretanje spuštanje inflacije treba da dođe i od cena primarnih poljoprivrednih proizvoda i hrane usled ostvarenog pada u dosadašnjem toku godine, pre nego što se ove cene porastu na „blago višem nivou nego krajem 2023, a da će se zatim smanjivati u naredne dve godine, na šta ukazuje kretanje fjučersa“.

Za očekivano usporavane inflacije NBS kaže da će takvom kretanju najviše doprineti efekti dosadašnjeg zaoštravanja monetarnih uslova i pad inflacionih očekivanja, kao i slabljenje globalnih troškovnih pritisaka, dalje usporavanje uvozne inflacije i još uvek slaba eksterna tražnja. Dezinflatornije deluje niža projektovana inflacija u zoni evra i manji od očekivanog rast regulisanih cena zbog nižeg rasta cena komunalnih usluga.

Referetna kamatna stopa je u Srbiji i dallje na 6,5 odsto i nije promenjena od jula prošle godine. NBS kaže da je osnovu za donošenje odluka u martu i aprilu 2024. predstavljala  februarska srednjoročna projekcija inflacije, prema kojoj je bilo očekivano dalje smanjenje inflacije i njen povratak u granice cilja sredinom ove godine, a zatim približavanje centralnoj vrednosti cilja od 3 odsto krajem ove godine, što je nivo oko kojeg će se kretati i u srednjem roku.

„Prilikom donošenja odluka o monetarnoj politici, Izvršni odbor je imao u vidu da se u narednom periodu očekuje ublažavanje trenutno restriktivnih finansijskih uslova,“ navodi se u izveštaju o inflaciji.

BDP, lična potrošnja, SDI

Prema majskoj projekciji, projektovana stopa rasta BDP-a Srbije za ovu godinu iznosi 3,5 odsto. Dodatno ubrzanje ekonomske aktivnosti, na raspon od četiri do pet odsto iz NBS očekuju u naredne dve godine, čemu će doprineti realizacija investicija planiranih programom „Skok u budućnost – Srbija Ekspo 2027”.

Rastu će doprineti smanjenje globalnih inflatornih pritisaka i postepen oporavak zone evra, kao i očekivano dalje ubrzanje realizacije planiranih investicionih projekata u oblasti saobraćajne, energetske i komunalne infrastrukture, navode iz NBS.

Rast će voditi domaća tražnja, pri čemu će većoj privatnoj potrošnji doprineti nastavak rasta zaposlenosti i zarada, pre svega u privatnom sektoru. Usled očekivanog ubrzanja investicija i lične potrošnje, projektujemo da će uvoz rasti brže od izvoza, što će za posledicu imati negativan doprinos neto izvoza.

Prema oceni Izvršnog odbora, važan faktor rasta biće i lična potrošnja, ali ne u meri u kojoj bi to moglo da izazove veće inflatorne pritiske, kao i investicije u osnovna sredstva, koje povećavaju i proizvodni potencijal. Iz centralne banke smatraju da je mala verovatnoća da se u periodu projekcije u Srbiji otvori spirala inflacije i zarada.

„Kratkoročna inflaciona očekivanja nalaze se na opadajućoj putanji, srednjoročna očekivanja su usidrena u granicama cilja, mg. inflacija se nalazi na stabilnoj opadajućoj putanji, dok će proizvodni jaz, prema našoj oceni, i tokom ove godine ostati negativan. Pored toga, treba imati u vidu da naša ekonomija ipak ne posluje u uslovima pune zaposlenosti i da još uvek ima prostora za dalji rast stope participacije na tržištu rada i smanjenje nezaposlenosti“, stoji u izveštaju o inflaciji.

Privatna potrošnja je beležila u prošloj godini i negativne brojke dok je u prvom tromesečju je ubrzala mežugodišnji rast na 4,3 odsto, čime je sa 2,9 procentnih poena doprinela rastu BDP-a. Na rast potrošnje domaćinstava ukazuje promet u trgovini na malo, koji je u T1 povećan za 6,5 odsto međugodišnje, kao i rast prometa u ugostiteljstvu.

Izvori ove potrošnje su povećanje plata, realni rast mase zarada je 10,2 odsto međugodišnje.

„Pored toga, potrošnja domaćinstava u T1 podržana je i kreditima namenjenim potrošnji, koji od T3 2023. postepeno ubrzavaju mg. rast, na 4,0 odsto u T1. S druge strane, doznake stanovništva, treće tromesečje zaredom, beleže trend blagog smanjenja, koje je u T1 iznosilo 0,7 odsto međugodišnje,“ kaže NBS.

Priliv stranih direktnih investicija (SDI) u Srbiju u T1 iznosio je 1,3 mlrd evra, što je za 53,4 odsto više nego u istom periodu prošle godine. Posmatrano po delatnostima, najviše ulaganja bilo je usmereno u građevinarstvo, informacije i komunikacije i prerađivačku industriju.

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.