Insekti koji razgrađuju plastiku – inovacija kompanije iz Beograda

Beogradski preduzeće Belinda animals razvilo je rešenje za biorazgradnju plastike pomoću insekata. U saradnji sa Institutom za biološka istraživanja „Siniša Stanković“, ova firma došlo je na ideju da larve velikog brašnara iskoristi za biorazgradnju plastičnog otpada, prenosi eKapija.

Nagomilavanje plastičnog otpada već decenijama je problem čovečanstva, pa su potrebna nova rešenja za prevazilaženje ovog problema.

S druge strane, insekt veliki brašnar (Tenebrio molitor) velika je štetočina među insektima, ali se godinama zna da efikasno razgrađuje plastiku poput polivinil hlorida, poliuretana, polietilena, stiropora…

„Na Institutu za biološka istraživanja ‘Siniša Stanković’, koji je partner na projektu, ova vrsta insekata se gaji u laboratorijskim uslovima decenijama unazad. S obzirom na to da se radi o laboratorijskoj, samoodrživoj populaciji ovog insekta, u saradnji sa kolegama iz Instituta koji već imaju iskustvo i znanje u vezi gajenja TeM® larvi na različitim tipovima plastike (stiroporu i prijanjajućoj foliji za domaćinstvo), započeli smo projekat ‘Biorazgradnja plastike – formiranje inkubator centra (Faza I)'“, kaže Boris Vasiljev iz kompanije Belinda animals.

Za biorazgradnju plastike godinama se koriste neke vrste bakterija i gljiva, a razgradnja uz pomoć insekata je potpuno održiva za životnu sredinu i najisplativiji način za biorazgradnju.

Larve velikog brašnara jedu plastiku, a vare je u potpunosti zahvaljujući mikroorganizmima koje poseduju. U larvama ne ostaju nikakve štetne materije kao ni ostaci plastike.

„Ukoliko uzmemo primer stiropora (polistiren), ukoliko ga pojedu larve, potpuno će ga ‘svariti’, a ukoliko ga uklanjamo uobičajenom metodom – spaljivanjem, po kilogramu stiropora u atmosferu se oslobodi oko četiri kilograma ugljen-dioksida“, dodaje Vasiljev.

Do kraja godine trajaće faza intenzivnog razmnožavanja legla. U okviru projekta nabavljene su prve četiri klima komore za uzgoj larvi, dok će dodatnih šest stići u periodu jun-septembar. Najveći izazov u realizaciji projekta je da larva ne može da se hrani samo plastikom.

„Prilagođavamo sastav supstrata i sadržaj plastike da bismo dobili brzo razmnožavanje larvi, zdravu populaciju i što veću razgradnju, odnosno da larve pojedu što više plastike. I da sve to bude prilagođeno skromnijim ambijentalnim uslovima za uzgoj u okviru poljoprivrednih gazdinstava“, kaže Vasiljev.

Ovo inovativno rešenje jedno je od podržanih u okviru inicijative „EU za Zelenu agendu u Srbiji“ koji, uz tehničku i finansijsku podršku Evropske unije i u partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine, sprovodi UNDP u saradnji sa ambasadom Švedske i Evropskom investicionom bankom (EIB), uz dodatna finansijska sredstva koja su obezbedile vlade Švedske, Švajcarske i Srbije.

Koja je uloga bakterija u reciklaži plastike?