Inspektori ove godine otkrili 7.600 neprijavljenih radnika

U borbi protiv svih oblika sive ekonomije najznačajnije rezultate beleži suzbijanje rada na crno. Od početka godine, inspekcija je zatekla 7.600 neprijavljenih radnika, a više od 80 odsto njih dobilo je zaposlenje. Osim radnika, višestruku korist od takvog zapošljavanja ima i državna kasa jer je, uz porez i doprinose, poslodavac dužan da plati i kaznu i do dva miliona dinara.

Dok radnici i poslodavci ne žele da govore zašto su se našli u sivoj zoni, prema podacima inspektora, listu onih koji su imali najveći broj radnika na crno predvodi „Varotek“ iz Valjeva sa neprijavljenim dvadeset jednim radnikom i svi su primljeni u radni odnos.

Preduzeće „Svolos“, angažovano na izgradnji koridora u blizini Pirota, imalo je 17 neregistrovanih radnika. Posle kontrole zaposlili su više od tog broja, kao i „Agro vezivo“ iz Odžaka, u kome je jedini zaposleni bio direktor, a sada ih je dvadeset dvoje.

Nadležni kažu da od početka godine rad na crno nije u porastu, već su kontrole efikasnije.

„Pritom smo otkrili 7.604 neprijavljena radnika, a na osnovu naših rešenja odmah je u roku od tri dana, zaposleno 6.201 lice“, ističe resorni ministar Aleksandar Vulin.

Kontroliše li se i koliko dugo novozaposleni ostaju na tim radnim mestima?

„Poslodavac je dužan, ukoliko mi zateknemo radnika na crno, da ga prijavi na neodređeno vreme, da sklopi tu vrstu ugovora, ali, svakako, mi kontrolišući i preko Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja, vidimo da poslodavci zadržavaju radnike“, objasnio je Vulin.

Od sredine prošle godine Inspekcija rada kontroliše i neregistrovane firme, više od polovine njih otkrila je ove godine.

„Mi smo preko 600 neregistrovanih privrednih subjekata otkrili na terenu. Svakako da je i značajan broj ljudi koji su u tim neregistrovanim privrednim subjektima radili i nisu bili prijavljeni“, rekao je direktor Inspektorata za rad Bojan Jocić.

U prošloj godini broj otkrivenih radnika na crno koji su potom dobili posao bio je najveći u proizvodnim delatnostima – 88 odsto njih, 81 procenat u ugostiteljstvu, 69 u trgovini, a 64 procenta građevinaca na crno dobilo je radnu knjižicu.