U periodu januara do decembra 2023. godine, inspektori rada su izvršili 66.896 inspekcijskih nadzora i poseta kod registrovanih i neregistrovanih subjekata, od kojih 34.122 u oblasti radnih odnosa, 32.461 u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu i 313 nadzora nad neregistrovanim subjektima.
Zatekli su 6.315 lica na radu „na crno“, a nakon preduzetih mera inspektora rada poslodavci su zaposlili 3.855 radnika, odnosno sa 61 odsto njih, piše Politika.
Doneli su i 5.573 rešenja za otklanjanje utvrđenih nepravilnosti sa ukupno 12.548 mera (1.133 rešenja u oblasti radnih odnosa – sa 1.496 mera, 4.171 rešenje u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu – sa 10.514 mera i 269 rešenja sa 538 mera prema neregistrovanim subjektima), kao i ukupno 8.023 ukazivanja, upozorenja i naloga na zapisnike (4.622 naloga na 3.217 zapisnika, 2.712 ukazivanja i 689 upozorenja, navodi se u godišnjem izveštaju rada Inspektorata za rad.
Inspekcija je donela i 654 rešenja o zabrani rada na mestu rada, podnela je 5.180 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, od kojih 3.011 u oblasti radnih odnosa, 1.928 u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu i 241 zahtev protiv fizičkih lica koja obavljaju neregistrovanu delatnost.
Takođe, inspektori su podneli 47 krivičnih prijava, od kojih 31 protiv odgovornih lica u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu i 16 protiv odgovornih lica u oblasti radnih odnosa.
Izvršili su i 1.039 inspekcijskih nadzora povodom prijavljenih povreda na radu (22 povodom smrtnih, 18 povodom teških sa smrtnim ishodom, 25 povodom kolektivnih (u okviru kojih se dogodila još jedna smrtna i jedna teška povreda na radu sa smrtnim ishodom), potom 886 povodom teških i 88 povodom lakih povreda na radu.
Utvrdili su i 313 neregistrovanih subjekata, pri čemu je kod njih, pored radnika koji su radili u neregistrovanoj delatnosti, zatečeno još i 220 ranika na radu „na crno“.
Od ukupnog broja utvrđenih neregistrovanih subjekata, odmah nakon mera koje su preduzeli inspektori rada, u odgovarajući registar se upisalo njih 166, odnosno 53 procenta, navodi se u izveštaju.
Na osnovu zahteva za pokretanje prekršajnog postupka koje su podnosili inspektori rada, poslodavci su kažnjeni novčanim kaznama u ukupnom novčanom iznosu od 212,4 miliona dinara dinara, od kojih: 112,3 miliona na osnovu podnetih zahteva prema Zakonu o radu, 82,9 miliona dinara na osnovu podnetih zahteva prema Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu, 3,6 miliona dinara na osnovu podnetih zahteva prema Zakonu o inspekcijskom nadzoru i 13,5 miliona dinara na osnovu podnetih zahteva prema ostalim zakonima i uredbama.
Olimpijcima stiže 200.000 evra za medalje, Čaviću, Tipsareviću i Ivi Obradović nacionalna penzija