Osobe sa dijabetesom u Srbiji moći će da dobiju insulinske pumpe i senzore za merenje šećera od samo jednog proizvođača, ilustracija
Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO) putem javnog tendera nabavlja insulinske pumpe, senzore za merenje šećera, kao i aparate i transmitere za očitavanje nivoa šećera koje će u toku 2023. godine osobe sa dijabetesom dobijati o trošku države. Procenjena vrednost nabavke je blizu 550 miliona dinara bez PDV-a, a uslovi za učešće na tenderu su takvi da odgovaraju samo jednom proizvođaču.
RFZO traži da insulinska pumpa koristi CareLink sistem, što je softversko rešenje samo jednog proizvođača, kompanije Medtronic.
U odgovoru Novoj ekonomiji RFZO tvrdi da je „sistem CareLink trenutno jedini registrovani u Srbiji, kod Agencija za lekove i medicinska sredstva (ALIMS)“.
Međutim, baza ALIMS pokazuje da u Srbiji trenutno postoje četiri proizvođača koja su registrovala insulinske pumpe i imaju važeća rešenja.
Tri proizvođača imaju registrovane senzor sisteme za kontuirano praćenje nivoa glukoze u krvi, a dva prizvođača transmiter sistema za kontinuirano praćenje glikemije.
„CareLink Software“ registrovan je u bazi ALIMS-a kao softver za upravljanje terapijom dijabetesa. U istom grupi medicinskih sredstava registrovani su softveri još tri proizvođača.
U odgovoru RFZO se dodaje se da je tehnička specifikacija „definisana od strane stručnog dela komisije za javne nabavke“, a u skladu sa potreba osiguranih lica RFZO.
„Mišljenje struke je da je postojanje sistema automatskog deljenja podataka sa lekarom, roditeljima ili partnerom, savršeniji (napredniji) oblik senzorom podržane insulinske pumpe,“ piše u pisanom odgovoru koji nam je dostavio RFZO.
Predmet nabavke je 91.000 senzora, 500 transmitera i 350 aparata za očitavanje kontinuiranog merenja nivoa šećera, kao i 298 spoljnih portabilnih insulinskih pumpi sa direktnom komunikacijom sa senzorom za očitavanje kontinuiranog merenja nivoa šećera.
Procenjena jedinična vrednost za insulinsku pumpu je 250.000 dinara tako da je računica da će njihova nabavka koštati ukupno 74,5 miliona dinara.
RFZO procenjuje da će jedan senzor koštati 4.545 dinara, što je ukupno oko 413,6 miliona dinara za ovu stavku.
Procenjena jedinična cena za arapat i transmiter je ista i iznosi 72.727 dinara tako da bi za aparate trebalo da bude potrošeno nešto manje od 2,5 miliona dinara, a za nabavku transmitera 36,4 miliona dinara.
Sve navedene procenjene cene su bez obračunatog PDV-a.
Bojana Marković iz udruženja za borbu protiv dijabetesa Plavi krug kaže da biranje samo jednog proizvođača na tenderu uskraćuje pravo na izbor.
Ona navodi da su osobe koje imaju pravo na insulinsku pumpu sve do 2022. godine mogle da biraju koje pomagalo će korisiti, a da je RFZO tek u decembru 2021. godine raspisao tender za narednu godinu i odabrao samo jednog proizvođača, Medtronic.
„Ako je nešto što je dostupno i registrovano u Srbiji kao medicinsko pomagalo, smatramo da svaki pacijent ima pravo da bira koji će uređaj koristiti. Možda nekome ne odgovara neka vrsta senzora ili neka vrstu pumpe. Možda bi nekome odgovaralo da ima neku manju pumpu ili senzor, pogotovo što sada postoje pumpe koje su možda i manje, imamo i pumpe koje su bez katetera“, kaže ona.
Iz tenderske specifikacije vidi se da RFZO traži insulinsku pumpu koja koristi kateter, dok Marković objašnjava da na tržištu trenutno postoje i pumpe koje ga ne koriste.
Prema njenim rečima, sve pumpe imaju isti pricip rada, a to je da isporučuju insulin, ali i da svaka osoba ima drugačiji način života, „pa da će možda detetu odgovarati manja pumpa, a starijim osobama aparat koji je veći i pregledniji“.
Na pitanje Nove ekonomije da li je RFZO razmatrao opciju da pacijenti, u konsultaciji sa lekarom, mogu sami da biraju koje insulinske pumpe i senzore će koristiti o trošku države, RFZO odgovara da „osiguranim licima obezbeđuje najkvalitetniju zdravstvenu zaštitu koja je neophodna za tretman zdravstvenog stanja u svakom pojedinačnom slučaju, pa s tim u vezi i pomagala koja su prema stavovima struke, u ovom slučaju doktora medicine specijalista endokrinologije, najbolja za tretman osiguranog lica“.
„Neophodno je svakako da pacijenti učestvuju u diskusiji prvo o uvođenju terapije insulinskom pumpom a zatim o njihovim navikama i načinu života, ali podvlačimo da samo lekar na osnovu ovih razgovora propisuje terapiju insulinskom pumpom (kao i svaku drugu terapiju)“, piše u odgovoru.
Osim CareLink sistema, RFZO u uslovima tendera traži i da ponuđač besplatno da na korišćenje analizator za određivanje proseka šećera svakoj ustanovi tercijarnog nivoa u kojoj je zaposlen specijalista interne medicine, endokrinolog (za odrasle), odnosno specijalista pedijatrije – endrokrinolog (za decu) koji je propisao pomagalo pacijentu.
Za analizator određene su tačne karakteristike, za koje upućeni stručnjak sa kojima je Nova ekonomija razgovarala takođe tvrdi da odgovara samo jednom ponuđaču.
Kao jedno od pitanja koje je zainteresovani ponuđač postavio RFZO na portalu javni nabavki nalazi se upravo zahtev da se ovaj uslov izbriše iz tenderske dokumentacije kako bi se obezbedila konkurencija.
RFZO je ovaj zahtev odbio.
RFZO je u martu 2022. godine objavio prethodno informativno obaveštenje kojim je najavio da će sprovesti javnu nabaku insulinskih pumpu, senzora, aparata i transmitera za kontinuirano praćenje nivoa šećera.
Kada javni naručilac objavi prethodno informativno obavštenje on dobija mogućnost da nakon raspisivanja javne nabavke skrati rok za podnošenje ponuda.
Tako je RFZO, umesto minimalnih 30 dana za podnošenje ponuda, dao rok od 23 dana, s tim da je javni tender raspisan 28. decembra. To znači da je određen broj dana u periodu za podnošenje ponuda bio neradan zbog novogodišnjih i božićnih praznika.
RFZO je u decembru 2021. godine raspisao dva odvojena tendera. Jedan, za nabavku senzora, aparata i transmitera za kontinuirano praćenje nivoa šećera i drugi za nabavku insulinskih pumpi.
Prvi, vredniji dobila je kompanija Makler, a drugi kompanija Medtronic Srbija.
Tom prilikom su potpisani okvirni sporazumi koji su bili vrednosti 556 miliona sa Maklerom (na osnovu koja su zaključeni ugovori vrednosti 307,3 miliona dinara) i 55 miliona dinara bez PDV-a sa kompanijom Medtronic Srbija.
Prema raspoloživim podacima, oko 1.200 osiguranika koristi insulinsku pumpu u Srbiji, a u 2022. godini je oko 1.250 osiguranika koristilo senzore o trošku države, navodi RFZO.
Pravilnik o medicinsko-tehničkim pomagalima koja se obezbeđuju iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja predviđa da osobe sa dijabetesom mogu da o trošku države dobiju aparat za samokontrolu šećera u krvi, test trake za aparat, spoljnu portabilnu insulinsku pumpu sa direktnom komunikacijom sa senzorom za očivanje kontinuiranog merenja šećera, koa i insulinsku pumupu bez mogućnosti direktne komuniakcije.
Takođe, o trošku RFZO dobija se i potrošni materijal za pumpu, aparat, transmiter i senzor za očitavanje kontiuiranog merenja nivoa šećera.
Međutim, za sva pomagala određeni su kriterijumi koja pacijenti moraju da ispune kako bi ih dobili o trošku države.
Na insulinsku pumpu pravo imaju osiguranici koji boluju od dijebetesa tipa 1 i koju su na intravenoznoj terapiji insulinom od četiri ili više doza. Takođe, uslov je i da imaju nivo prosečni nivo šećera (HbA1c) veći ili jednak od 8,5%.
Tromesečni nivo može da bude i 7,5%, ali samo ukoliko pacijent ima i dijagnozu incipijentne dijabetesne nefropatije ili manifeste nefopatije (komplikacija šećerne bolesti koja se ispoljava na bubrezima).
Takođe, uslov za decu mlađu od 18 godina je da imaju prosečni nivo šećera iznad 7,5% bez uslova da imaju komplikacije bolesti.
Pravo na senzor i transmiter za očitavanje kontinuiranog merenja nivoa šećera imaju deca i odrasli koja su na terapiji insulinskom pumpom, dok aparat za očitavanje o trošku RFZO mogu da dobiju i deca sa nestabilnim dijabetesom koja ne koriste pumpu.
O trošku države obezbeđuju se 52 senzora za 12 meseci, a izdaju se za period od tri meseca.
Deca koja koriste injekcije insulina ili koriste insulinsku pumupu i na terapiji su do četiri doze insulina dnevno imaju pravo na sto test traka mesečno i do sto lanceta ili do 20 umetaka za automatsku lancetu. Ukoliko koriste više od četiri doze dnevno ili koriste insulinsku pumpu, dobijaju 150 traka i do 150 lanceta ili do 30 umetaka za automatsku lancetu.
Deca koja ne koriste insulinsku terapiju ali imaju retke forme „MODY“ dijabetesa koji je uglavnom povezan sa genetskim faktorima ili dijabetes tipa II imaju pravo na 50 test traka mesečno.
Takođe, trudnice na insulinskoj terapiji dobijaju 150 test traka mesečno i do 150 lanceta ili do 30 umetaka za automatsku lancetu.
Odrasle osobe sa dijabetesom koje su na terapiji insulinskim injekcijama ili insulinskom pumpom imaju prava na 50 traka za period od tri meseca ako su na terapiji do četiri doze insulina dnevno, odnosno na sto traka mesečno ako su na više od četiri doze insulina ili na insulinskoj pumpi.
Kako je Marković i ranije govorila za Novu ekonomiju, potrebno je promeniti zahtevane indikacije za dobijanje pumpi i senzora jer trenutno mali broj ljudi sa dijabetesom ostvaruje pravo na medicinska pomagala.
„Ljudi i dalje ne dobijaju dovoljan broj tračica. Ima ljudi koji ne žele da koriste senzore, a postoje i ljudi sa dijebetesom tipa I koji su stariji od 18 godina, a nemaju prava na senzore, a sa druge strane nemaju dovoljan broj tračica“, kaže Marković.
RFZO kupuje senzore za merenje šećera, ali malo osoba s dijabetesom ima prava na njih
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
Vlada Srbije očekuje da će rast domaćeg bruto domaćeg proizvoda (BDP) u ovoj godini biti 3,5 odsto. Sa ovom ocenom se slaže i Međunarodni monetarni fond (MMF), koji je prvobitno očekivao rast od 3,3 odsto, a...
Farmaceutska kompanija Galenika nastavlja strateško širenje portfolija kroz partnerstvo i ekskluzivni ugovor sa kompanijom Cantabria Labs, jednim od vodećih španskih proizvođača dermatoloških brendova. Na ov...
Konferencija Digital Day 2024 “Shape the Future of AI” održaće se 21. maja u Domu omladine Beograda. Kako se navodi u najavi događaja, veštačka inteligencija izaziva upadljiv strah od povratka kontrole na...
Delovi dve saobraćajnice kod Priboja biće izmešteni zbog planirane izgradnje reverzibilne hidroelektrane "Bistrica". Elektroprivreda Srbije (EPS) oglasila je danas tender kojim traži tehničku dokumentaciju z...
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
U Srbiji ima preko 800 hiljada dijabetičara. Pumpu i senzor koristi oko njih 1200 (oni koji imaju sreće da dobiju pumpu su oni kojima je dodeljen senzor, da ne bude zabune). Podaci užasavajući, strašno kolikom broju ljudi je uskraćeno adekvatno lečenje. Barem da su senzori dostupni svima, to bi značajno pomoglo obolelima od dijabetesa da imaju mnogo bolju kontrolu bolesti, ali i to je nemoguće u Srbiji. U Hrvatskoj od početka ove godine svi oboleli od dijabetesa imaju pravo na senzor preko fonda. To je u Srbiji misaona imenica jer su osobe sa dijabetesom ograničene u svakom smislu. Prvo vrednostima HbA1c, a onda i robnim markama gde se nudi samo jedan proizvođač. Sumanuto je i besmisleno uslovljavati dodeljivanje senzora i pumpi u odnosu na vrednosti HbA1c. Kada imate pacijenta koji ima već duže vreme HbA1c preko 8,5, taj neko već sasvim sigurno ima neke komplikacije bolesti. Smisao upotrebe senzora i pumpi je upravo da spreči ove komplikacije, a ne da čekamo da ih pacijenti već razviju i onda da tek steknu pravo na upotrebu istih. Nažalost, Srbija je svetlosnim godinama iza sveta kada je u pitanju lečenje i podrška osobama sa dijabetesom.
Sve sto ste rekli je istina.
Strasno i tuzno gde zivimo. Kada bi se samo malo osvrnuli na komsije Hrvate nesto bi i naucili. Toliko se bore da sve sto traze, dobiju. Mi ovde…tesko.
Zao mi je ovih pametnih glava sto ne rade u interesu osoba sa dijabetesom. Bilo bi lepo da nam ukazete na imena tih strucnjaka koji misle da je ovo najbolja opcija :(. U Evropi koriste FreeStyle Libre i Dexcom G7.
Живим за дан када ћу моћи да уђем у апотеку у Србији и да преузмем на рецепт „Freestyle libre” сензоре или да их купим у слободној продаји по повлашћеној цени на основу налаза ендокринолога.
Koristim Freestyle Libre 1 sa miaomiao 2 i aplikaciju Diabetes:m od aprila 2017, i HbA1C mi je sa 10 sada izmedju 5.8 i 6.2. Kupujem redovno senzore i stalno pratim nivo secera, na bazi toga, dodajem ili smanjujem kolicine insulina. Da bih dobio senzore preko RFZO morao bih tri meseca da drzim secer preko 10 , koja GLUPOST. Sada je Freestyle Libre 3 interesantna i ne znam kako da dodjem do nje. Muka mi je vec ovog transporta preko granica u koferima prijatelja i slicno. Dragi lekari, dajte malo empatije, bar dozvolite da kupujemo u nasim apotekama po povoljnim cenama, kao ljudi.
Mi mozemo da komentarisemo ali se nista nece promeniti . Ja vise nemam para da sve zivo placam jedino mi preostaje da cekam ali neznam sta
Libre 2 senzori i mobilni na kome se prati su najbolji i ne znam zasto su svima dostupni da kupe u svim zemljama osim u Srbiji. Vreme je da neko deci, mladima i svima koji imaju tip 1 dijabetes neko objasni zasto smo zastareli i zasto komplikujemo zivot tim ljudima sa kojekakvim zastareiim pumpama i spravama, kada im je i onako zivot sa dijabetesom komplikovan.Dakle zasto se ne uvozi Libre Free Style 2 i 3 pa makar i placali u apotekama da sebi zivot olaksamo.
Ja sam dijabetičar tip dva 13 godina sam bila pod lekovima A Sedam godina na inzulinu plus na dva leka to je za moj organizam veoma već da ne kažem stresno i opasno svaki dan se bosi par puta na dan u prste u stomak ili već ne znam gde piti tolike lekove pitam odgovorne ljude neću nikog da kritikujem U kojoj državi Šta se radi i kako se radi nego mi je cilj da čujem šta će biti sa mnom ne sa drugima Svako se bori za sebe da li će doći da pravo imamo mi koji smo dijabetičari sa inzulinom 2 takođe i svi ostali ljudi prvo znam da idu deca i to je prioritet ali i ostale bi trebali svi smo mi jednaki ne treba da pravimo razlike nikakve nikom danas nije lako sa ovom bolešću se izboriti pored svih ovih situacija i teških kriza nije ni čudo što je naša zemlja sa tolikog dijabetičara ciljno je da se lečimo i da se udružimo i da država uradi što pre i što hitnije po tom pitanju Ne mešam se šta se radi i gde pare odlaze ali imam pravo i na to zdravstveno osiguranja i naše doktori su dužni da nam izađu u susret pozdrav pošto je stiglo znam da nije lako zdravstvo i osiguranje da što više se novca ulaže u takve stvari da bi se mogli lečiti adekvatno pozdrav S