INTERVJU Direktor Uprave carina: Kraj papira na carinskim prelazima

Od 1. februara počeli smo da primenjujemo Novi kompjuterizovani tranzitni sistem i van nacionalnih okvira. To praktično znači da smo se što se tranzita robe tiče – priključili Evropskoj uniji i da srpska granica kada je u pitanju protok robe, praktično ne postoji, kaže za Novu ekonomiju, Miloš Tomić, direktor Uprave carina

Šta biste ocenili kao svoj najveći uspeh od kako ste stupili na dužnost?

To što carinska služba nekoliko godina za redom postiže impresivne rezultate u naplati prihoda, što mi je i bio primarni cilj. Što se strateški važnih projekata tiče, ne mogu a da ne naglasim činjenicu da je carinska služba napravila prvi realni korak Srbije u Evropi time što smo 1. februara u ponoć počeli da primenjujemo novi kompjuterizovani tranzitni sistem i van nacionalnih okvira. To praktično znači da smo se što se tranzita robe tiče – priključili Evropskoj uniji i da srpska granica kada je u pitanju protok robe, praktično ne postoji. Dakle, zahvaljujući činjenici da smo taj sistem uspešno primenjivali u zemlji tokom cele 2015. godine, Evropa nam je dozvolila da se od 1. februara 2016. godine u potpunosti uključimo u tranzitni sistem koji i oni primenjuju.
Ponosan sam što je na upravo završenom sastanku EU-EFTA Radne grupe za praćenje Konvencije o zajedničkom tranzitnom postupku i Konvencije o pojednostavljenju formalnosti u trgovini robom u Briselu, Srbija prvi put učestvovala u svojstvu člana Konvencije. Na tom sastanku je konstatovano da je u delu carinskog postupka Republika Srbija postala deo velike porodice evropskih zemalja u kojima se tranzitni postupak obavlja u skladu sa standardima EU.
Na pomenutom skupu je rečeno i to da je broj tranzitnih kretanja koja su obrađena u Srbiji, sa njihovog stanovišta – impresivan, te da možemo biti uzor i promoter uvođenja ovog postupka svim ostalim zemljama koje su u statusu posmatrača, u ovom trenutku to su Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Ukrajina, Moldavija i Gruzija.
Zajednički tranzitni sistem van nacionalnog okvira prevazišao je i očekivanja Uprave carina, ali i Evropske unije. Geostrateški položaj Srbije i pojednostavljena procedura na granicama vratila je kamione na naše puteve o čemu svedoči i statistika koja kaže da je od početka primene do sada (1.februar – 10. mart 2016. godine) oko 15.000 transportnih sredstava koristilo zajednički tranzitni postupak u našoj zemlji.
Najopterećeniji granični prelazi su Batrovci, Gradina, Horgoš, Preševo i Šid, a čak 50 odsto obrađenih carinskih deklaracija bilo je na relaciji Turska – zemlje EU. U istom periodu prošle godine (1.2.2015. – 10.3.2015.) u Srbiji je zabeležen tranzit ukupno 108.646 transportnih sredstava, dok je ove godine taj broj porastao na 122.635, što predstavlja značajno povećanje. Ukoliko se taj tempo bude nastavio, za godinu dana možemo očekivati da na ovaj način tranzitira oko pola miliona teretnih vozila.
I konačno, u istom periodu zabeležen je pad upotrebe TIR karneta, što sve zajedno implicira da ulazak Srbije u sistem zajedničkog tranzita već daje značajne rezultate.
Ne treba zaboraviti da je Novi kompjuterizovani tranzitni postupak (NCTS) prvi elektronski, bespapirni carinski postupak u Republici Srbiji, čije je uvođenje obaveza i uslov za pristupanje Srbije punopravnom članstvu u EU.

Da li bi transport robe preko granica mogao biti jednostavniji i brži?

Ne samo da bi mogao, nego i mora biti jednostavniji i brži, jer je to preduslov za privredni razvoj. Kao služba smo preduzeli sve što je u našoj moći da tako nešto omogućimo.
Zajednički tranzit pokriva značajne pan-evropske transportne koridore koji prolaze kroz Srbiju i utiče na pojačan tranzit prema Turskoj i Makedoniji (zemljama koje su se pomenutim Konvencijama pridružile u decembru 2012. i julu 2015. godine).
Uprava carina je napravila značajan iskorak počevši primenu NCTS koji podrazumeva da se ceo carinski postupak odvija elektronskim putem, bez podnošenja papirne dokumentacije.
Zajednički tranzitni postupak daje mogućnost učesnicima u carinskom postupku da robu prevoze između ugovornih strana Konvencije Evropska unija, EFTA zemlje,  kao i Republika Turska i BJR Makedonija na osnovu jedne elektronske deklaracije i jednog obezbeđenja koje važi u toku cele tranzitne operacije.
Novi sistem bi trebalo da smanji zastoje na graničnim prelazima, ali i omogući srpskoj privredi da postane konkurentnija na globalnom tržištu, jer se očekuje da zahvaljujući njemu budu smanjeni transportni troškovi domaće privrede.
Kako položaj Srbije ima izrazito tranzitni karakter, realno je očekivati da pristupanje Konvencijama o zajedničkom tranzitnom postupku i pojednostavljenju formalnosti u trgovini robom omogući zemlji da ostvari veći profit od tranzita (kroz veću uposlenost banaka, menjačnica, ugostiteljskih objekata, auto servisa, benzinskih stanica, naplate drumskih taksi i ostalo).
Većina zemalja u neposrednom okruženju koristi NCTS (Mađarska, Rumunija, Bugarska i Hrvatska, a i Makedonija od  marta 2014. godine), što znači da nismo uveli taj sistem, ostali bismo praktično jedino carinsko područje koje prekida lanac sigurnog transporta robe u ovom regionu i na Koridoru 10.

Ko sve ima koristi od novog sistema?

Novim sistemom će se povećati zaposlenost, kao i prihodi koji idu u budžet. Korist će osim kompanija koje se bave izvozom i uvozom, imati i poslovne banke, osiguravajuće kuće koje se uključuju u sistem garantovanja za zajednički tranzit, proširuju delatnost i time dolaze u situaciju da imaju veći profit od svog poslovanja tako što će garantovati za tranzitne postupke (za robu iz Srbije, ali i robu koja dolazi u Srbiju ili ide u bilo koju od zemalja potpisnica konvencije).
Veliku korist imaju i firme koje se bave organizacijom tranzita. Ako srpska firma organizuje transport iz Turske u Evropsku uniju, nema više papira, papirnih deklaracija, sve se odvija elektronskim putem, što znači efikasnije i sa manje troškova.
Za robu koja se izvozi, pored izvozne deklaracije koja je i dalje po starom sistemu, elektronski tranzit će omogućiti da transportno sredstvo može da se kreće bez dodatnih stajanja, izrade dokumenata, dodatnih garancija.
Dodatno zadržavanje se svodi na dodatni trošak, a dodatni trošak na cenu krajnjeg proizvoda. Zbog svega navedenog, izvoznici bi trebalo masovnije da koriste novi sistem.
Preporuka za uvoznike je da sa svojim poslovnim partnerima stvore mehanizam da kada se pokrene izvoz iz neke zemlje prema Srbiji, automatski pokrenu i zajednički tranzitni postupak.

Kako špediteri reaguju na uvođenje Novog kompjuterizovanog tranzitnog sistema i da li će to zaista smanjiti obim njihovog poslovanja?

Promene su neminovne. Isto kao što je Uprava carina morala da se prilagođava duhu vremena i menja način poslovanja zbog modernizacije, tako će na to biti prinuđene i špediterske kompanije.
One kompanije koje pretenduju na to da nose atribut uspešnih, moraju da promišljaju na koji način treba da razvijaju svoje poslovanje, a ne da se zadržavaju isključivo na postupku deklarisanja robe.
Ozbiljne kompanije iz te branše svakako će se naći u situaciji  da razmišljaju o razvoju konsaltinga, organizaciji transporta, prodaji znanja, davanju bankarskih garancija, prevoza robe do vrata i sl.
Činjenica jeste da upotreba zajedničkog tranzita eliminiše potrebu da se na graničnim prelazima rade dodatna dokumenta, sa druge strane špediterske kompanije su na vreme obaveštene o tome šta je Srbija preuzela na sebe, pa su imale vremena da prilagode svoje poslovanje.

Imate li planove za inovacije u carinskom postupku?

Stvorili smo uslove za početak uvođenja sistema Ovlašćenih privrednih subjekata, što predstavlja vrhunski oblik pojednostavljenja i dodelili smo prve sertifikate za takav status. Za sada su tri kompanije (Hemofarm, Milšped i Gebruder Vajs) dobile taj status, dok su dve u postupku kontrole.
Insistiramo i na sprovođenju IPA projekta kojim je predviđeno uvođenje Automatizovanih kontrolnih sistema uvoza i izvoza, što će dovesti do toga da se carinjenje ne vrši samo brže, već i da se smanje diskreciona ovlašćenja carinika, čime će se smanjiti i prostor za korupciju.
Naš cilj je da ove godine uđemo u prvu fazu projekta automatizacije izvoznog postupka. Kada sistem bude završen, izvoz će se realizovati slanjem elektronskih poruka, elektronskim deklaracijama i bez papira.
Cilj je da za šest do osam godina carina potpuno automatizuje svoje poslovanje, što znači da se automatizuje i uvoz.