IRI: 56 odsto Srba veruje da zemlja ide u dobrom pravcu

Da li zemlja ide u dobrom pravcu, njih 56 odsto smatra da Srbija ide u dobrom pravcu, a 37 odsto da ide u pogrešnom, dok je sedam odsto „neutralno“, pokazalo je istraživanje koje je sproveo IRI na Zapadnom Balkanu.

Na pitanje da li smatraju da njihova zemlja ide u ispravnom pravcu ili ne, ispitanici su dali šarenolike odgovore, pa tako poredeći sa odgovorima od pre dve godine, u Srbiji i Severnoj Makedoniji je povećan broj onih koji misle da zemlja ide u pogrešnom pravcu, dok je u drugim državama Zapadnog Balkana taj broj opao.

Korupcija, visoke cene i nezaposlenost su u top tri problema na Zapadnom Balkanu i ističu se kao najvažniji i „najhitniji“ za rešavanje. 

Kao neke od najvažnijih problema, stanovnici Srbije su na prvo mesto postavili visoke cene i troškove života (28 odsto), nakon čega sledi korupcija osam odsto, nezaposlenost sedam odsto, šest odsto pitanje Kosova i isto toliko pitanje kriminala i bezbednosti.

Komparativno gledano, troškovi života jedino na Kosovu nisu na prvom mestu, već je to nezaposlenost (29 odsto), a visoke cene su na drugom mestu, sa 28 odsto.

Interesantno je to što u Srbiji, njih 55 odsto ističe kako je ekonomsko stanje u njihovom domaćinstvu pozitivno, dok njih 44 odsto smatra da je stanje loše. Sa druge strane, na Kosovu njih 78 odsto je istaklo kako je ekonomska pozicija njihovog domaćinstva dobra, a njih 21 odsto kaže da nije.

Posmatrajući druge države Zapadnog Balkana, da je ekonomsko stanje njihovih domaćinstava pozitivno reklo je 66 odsto u BiH, 64 odsto i u Albaniji i u Crnoj Gori i 55 odsto u Severnoj Makedoniji.

Gledajući da li se nešto promenilo u mišljenju naroda u Srbiji po pitanju toga da li nam treba promena ili je ipak želja da ostane sve kao do sada – od 2020. godine, broj onih koji su za to da se ništa ne menja je sa 56 odsto porastao na 58 2022. godine, a u 2024. godini spao na 57 odsto, dok onih koji žele promene ima približno 40 odsto.

Sve češće se govori u javnosti o promenama, pa shodno IRI anketi, gledajući ispitanike koji su za promene – njih 43 odsto veruje da je potrebno promeniti aktuelne političke lidere i političke partije, 35 odsto veruje da je potrebno srediti ekonomsku i socijalnu situaciju u zemlji, 12 odsto veruje da je potrebno akcenat staviti na institucije i njihove rukovodioce, dok njih deset odsto veruje da su promene na kulturnom planu takođe nužne. 

Ukoliko se posmatra obrazovna struktura ispitanika, u odnosu na njihove odgovore, može se reći da su odgovori veoma šarenoliki.

Osobe koje imaju samo osnovno obrazovanje izjasnile su se tako da njih 22 odsto smatra da su nam potrebne političke promene, 57 odsto da su nam potrebne ekonomske reforme,  21 odsto da su promene institucija i njihovih rukovodilaca bitne, dok kultura u ovoj kategoriji nije navedena.

S druge strane, posmatrajući osobe koje imaju fakultetsko obrazovanje, one su svoje prioritete raspodelile tako da njih 47 odsto veruje da su potrebne promene na političkom planu, 26 odsto da je potrebno srediti ekonomsko polje, 17 odsto smatra da je potrebno pozabaviti se kulturom, a njih deset odsto veruje u promene institucija.

Posmatrajući koliko su promene izvesne, mladi od 18 do 35 godina su najoptimističniji, sa 53 odsto, dok su najpesimističniji stariji od 56 i više godina, sa 56 odsto.

Posmatrajući generalno na kom je nivou optimizam, njih 49 odsto smatra da su promene izvesne, ali i da nisu, dok je njih dva odsto ostalo uzdržano.

Inflacija bliža bezbednoj zoni, ali još nije pod kontrolom