Iskustva građana koji su ugradili solarne panele i postali „prozjumeri“

„Prozjumeri“, domaćinstva koja su ugradila solarne panele i tako postala i potrošači i proizvođači struje, tvrde da država ne poštuje uredbu, kojom je definisala obračun razlike između potrošene i energije koju vraćaju u sistem. Kažu i da plaćaju naknadu za proizvođače obnovljive izvore energije, iako su i sami njeni proizvođači.

„Naknadu za obnovljive izvore energije mi takođe plaćamo, iako smo kupci proizvođači, a ona se kasnije preusmerava na povlašćene proizvođače električne energije, koji su bili aktuelni pre deset godina. Njih ima jako malo, a mi ne dobijamo ništa“, rekao je za Novu ekonomiju Nenad Maričić iz Rume, čije domaćinstvo spada u prozjumere.

On podseća da višak energije koji proizvedu prosleđuju Elektroprivredi Srbije (EPS).

Maričić kaže kako je prvi račun, na kome se računa proizvedena i potrošena stuja, stigao za maj ove godine.

Tada je prvi put mogao da preciznije izračuna koliko će biti potebno da se isplati ta investicija.

„Ja sam računao da nam je potrebno 15 godina za povrat investicije. To se meni isplati za 15 godina iz razloga što sam panele kupio još prošle godine pre poskupljenja i tad su me izašli 30 odsto manje“, kaže Maričić.

Inače, kupac-proizvođač je zvanično njegova majka, a on joj je pomogao da postane prozjumer.

Novi račun za struju, gde se to domaćinstvo tretira i kao potrošač i kao proizvođač, doneo je svega oko 20 odsto uštede.

„UREDBA NIJE ISPOŠTOVANA“

Kako nam je Maričić objasnio, prvobitna ideja je bila da se sa EPS-om menja jedan za jedan kilovat sat (KWh), ali to se nije desilo jer država nije ispoštovala uredbu kojom je sve to definisala.

Maričić kaže da se konkretno radi o poštovanju stava tri člana 26. Uredbe o kriterijumima, uslovima i načinu obračuna potraživanja i obaveza između  kupca – proizvođača i snabdevača.

„Tražimo samo da se ispoštuje uredba, apsolutno ništa drugo ne tražimo“, kaže naš sagovornik.

Kako podseća, Ministarstvo energetike je u Članu 26. stav prvi, tačka treća, reklo da se PDV i sve akcize obračunavaju na utrošenu električnu energiju:

„Utrošena električna energija je razlika onoga što smo mi proizveli (isporučena električna energija) i onoga što smo preuzeli od EPS-a. Da je to tako obračunato u računu, ovo uopšte ne bi bio problem i štaviše bila bi super priča, mnogi ljudi od toga ne bi odustali“.

Prema njegovim rečima, mnogi ljudi su dolazili da vide kakav je prozjumerski račun i na kraju su odustajali od te priče.

Foto: Screenshot/ Projumeri traže da se ispoštuje stav jedan tačka tri Člana 26. uredbe o prozjumerima

Kako dodaje, prozjumeri plaćaju sve naknade, porez, akcizu na svu preuzetu električnu energiju, a trebalo je da im se naplaćuje na utrošenu.

„Ako od EPS-a povučemo 500 i predamo 500 (kWh) to je trebalo da se oduzme, razlika je nula i onda bismo porez, akcizu i naknade plaćali na nulu“, dodaje Maričić.

Kako objašnjava, ako uzmu 700, a predali su 500 razlika je 200 kilovata.

„Mi onda treba da plaćamo električnu energiju kao i svi ostali građani i porez i akcizu na tih 200“, dodaje sagovornik našeg portala i podseća da još nije počela da radi radna grupa, koja je formirana kako bi rešavala probleme prozjumera.

Foto: Screenshot/Stavke na računu za prozjumere

Maričić podseća da se Ministarstvo finansija na kraju predomislilo, pa je odlučilo da se prozjumerima ipak naplaćuje porez na dodatu vrednost (PDV), akciza i naknade na celokupnu struju koju preuzmu od EPS-a:

„To mišljenje je u suprotnosti sa uredbom (već navedenom). Od decembra se Ministarstvo energetike i Ministarstvo finansija sukobljavaju oko toga. To se tad nigde nije moglo čuti, kako bi ljudi razmislili da li stvarno žele da postanu kupci-proizvođači. Onda su nam došli prvi računi koji su nas vrlo neprijatno iznenadili, ispostavilo se da su samo za 20 odsto manji u odnosu na one koje smo ranije dobijali, dok nismo bili kupci-proizvođači“.

Na računu koje je dobilo domaćinstvo našeg sagovornika, nalazi se i Naknada za obradu pristupa distributivnom sistemu koja iznosi 617,73 dinara, na računu za struju u julu 2022. godine.

„Za nju nismo bili prethodno obavešteni. Takođe, to je naknada čiji iznos se menja svakog meseca i zavisi od toga koliko smo struje potrosili u kući, tj. iznos se određuje na osnovu ukupno preuzetih kilovata od EPS-a“, kaže Maričić.

KAKO FUNKCIONIŠU SUBVENCIJE?

Subvencije u opštinama funkcionišu tako što država, odnosno opština propiše cenu po kilovatu instalisanih panela.

„To je neka njihova formirana cena sa PDV-om, odakle im ta cena ja stvarno ne znam. Ona konkretno u našoj opštini iznosi 70.000, a trenutna tržišna cena je 120.000 dinara“, kaže sagovornik Nove ekonomije.

Kako dodaje, državna subvencija izađe 50 odsto na cenu od 70.000, odnosno 35.000 dinara po kilovatu.

Maričić kaže da, ako se uzmu državne subvencije koje u realnosti iznose 30 odsto, za isplativost investicije opet treba oko 15 godina, s obzirom na trenutne cene solarnih panela.

Ukoliko je domaćinstvo ogromni potrošač električne energije, odnosno ako ide svakog meseca u crvenu zonu, onda paneli nadoknađuju tu crvenu zonu i to je daleko isplativije.

„Međutim, to onda nije prosečno domaćinstvo. U prosečnim domaćinstvima, gde je potrošnja oko 500 kilovata mesečno, to se ne isplati“, dodaje Maričić.

Rekao nam je i da njegovo domaćinstvo nije uzelo subvencije kada je ugrađivalo solarne panele, jer ih tada nije ni bilo.

U Opštini Ruma, gde živi, subvencije za ugradnju solarnih panela u domaćinstvima tek treba da se objave, a već postoji samo poziv za privrednike koji bi vršili ugradnju i prodaju panela.

Čedomir Savković