Vesti iz zemlje

01.04.2022. 10:38

Nova ekonomija, Olivera Bojić

Autor: Nova Ekonomija

Ivan Kadić i Aleksa Vučković (AI Software): Kako hvatamo „fake“ robu

Foto: Paola Felix Meza

Sa proizvodom “Brands Checker”, menadžeri maloprodajnih kompanija i njihovi advokati moći će da prate falsifikovanu i krijumčarenu robu koja se prodaje onlajn, kaže Aleksa Vučković, suvlasnik startap firme AI Software. 

“Veliki svetski brendovi suočavaju se sa velikim količinama falsifikovanih proizvoda, zbog čega ne samo da imaju gubitak u prodaji, već i narušenu reputaciju”, kaže Vučković za Novu ekonomiju.

Ivan Kadić, programer specijalizovan za e-trgovinu kaže da su tržišni inspektori u Srbiji, otkrili oko 8.600 reklama u kojima se nudila roba neregistrovanih trgovaca preko društvenih mreža, u prvoj polovini 2020. godine. 

Koja roba se najviše falsifikuje na internetu i u kojoj je fazi razvoj softvera, kad očekujete da će biti na tržištu?

Ivan: Najčešće se falsifikuje, odeća, obuća i elektronika, zavisi od tržišta. U Srbiji se odeća i obuća lakše otkrivaju i ne predstavljaju toliko problem kao što je elektronika koja nije falsifikovana, ali je krivotvorena. Na domaćem tržištu postoji više krivotvorene robe u odnosu na lažirane brendove. 

Aleksa: “Checker” smo spremili za testiranje sa manjim brojem klijenata, za tzv. „soft launch“ fazu. Prošli smo potrebna testiranja i veoma smo zadovoljni testovima sa prvim klijentima i na prvim tržištima. Trenutno pregovaramo sa kompanijama, očekujemo da će u drugom kvartalu ove godine biti na tržištu. Fazu testiranja radili smo na tržištu Indonezije, Malezije, Meksika, Turske, Brazila. Ono što je kod svake tehnologije koja se zasniva na principu AI (Artificial Intelligence) specifično jeste da se vremenom usavršava, uči i razvija kroz informacije za koje je uvek potrebno vreme i velika količina podataka. Preciznost je posebno važna u ovom slučaju zato što se oslanjamo i na tehnologiju image recognition (prepoznavanje objekata na slikama, u našem slučaju prepoznaje nedostatke na artiklima koji su fotografisani) i kako bismo našim klijentima pružili sigurnost u informacije koje im isporučujemo.

Foto: Paola Felix Meza

Smatra se da je tehnologija AI ulazak u četvrtu industrijsku revoluciju, koje su još tehnologije budućnosti?

Aleksa: Veštačka inteligencija jeste jedan od nosioca četvrte industrijske revolucije. Pored veštačke inteligencije tu su nanotehnologija, IoT (Internet of things), robotika, 3D štampači, biotehnologija, pametni gradovi. Nova revolucija donosi nove dimenzije načina na koji mislimo, ponašamo se i organizujemo život, kao i svaka prethodna. Uz četvrtu industrijsku revoluciju promene će biti sve brže i obimnije, a ljudi sve zavisniji od tehnologije.

Koliko iznosi obim falsifikovane robe na onlajn tržištu u EU? 

Ivan: Krivotvorena roba koja se svake godine nađe na tržištu EU čini gotovo sedam odsto ukupnog uvoza u vrednosti od 121 milijardu evra. Istraživanje European Union Intellectual Property Office (EUIPO) pokazalo je da je gotovo svaki deseti Evropljanin bio najmanje jednom prevaren kupovinom krivotvorenog proizvoda. Najviše prevarenih potrošača nalazi se u Istočnoj Evropi: 19 odsto potrošača u Bugarskoj, 16 odsto u Rumuniji i 15 odsto u Mađarskoj izjavilo je da su na prevaru kupili krivotvoreni artikal. Isto je izjavilo sedam odsto kupaca u Hrvatskoj, tri odsto u Danskoj i dva odsto u Švedskoj. Podaci Evrostata pokazuju da je od 89 posto građana Unije koji koriste internet, njih 72 posto u 2020. godini najmanje jednom kupilo nešto putem interneta, a čak trećina je izjavilo da nisu bili sigurni je li proizvod koji kupuju originalan.

Svaki četvrti MSP u Evropi tvrdi da je pretrpeo štetu zbog povrede prava intelektualnog vlasništva, a u regionu je isto izjavilo 21,7 odsto.

Falsifikovana roba često je toksična i opasna, šta se u Srbiji najviše preprodaje i prodaje pod lažnim imenom? 

Ivan: Tržišni inspektori u Srbiji u toku prve polovine 2020. godine otkrili su oko 8.600 reklama, na kojima se nudila roba neregistrovanih trgovaca preko društvenih mreža. U Srbiji, prema podacima Ministarstva zdravlja, polovina lekova koja se kupuje na internetu je falsifikovana i potencijalno toksična. Pre svega, suplementi i tablete za mršavljenje koji se kupuju onlajn često su falsifikovani, što je mnogo ozbiljniji problem od toga da li je neko kupio “fake” majicu. Najčešće se kopiraju citostatici, antibiotici i antidepresivi, a falsifikatori dobro zarađuju i na preparatima za potenciju ili mršavljenje. U Nacionalnoj organizaciji potrošača Srbije ukazuju da, pored lekova, najveći rizik za potrošača predstavljaju falsifikovana alkoholna pića, kozmetika, proizvodi za ličnu higijenu, igračke za decu, električni alati, rezervni delovi za automobile, električni proizvodi.

Kako vaš proizvod pronalaazi “fake” robu?

Ivan: Falsifikovana i polovna tržišta postoje već duže vreme, zbog čega nastaju ozbiljni problemi za svetske brendove. Veliki svetski brendovi se suočavaju sa velikim količinama falsifikovanih proizvoda, što nije problem samo zbog gubitka u prodaji, već i zbog narušavanja reputacije. Tako je najveća onlajn platforma za kupovinu preko interneta Amazon izgubila ugovor sa brendom “Nike”, jer se pojavila veća količina njihovih falsifikovanih patika na Amazon platformi i “Nike” je raskinuo saradnju na određenim tržištima. Ipak, globalno tržište preprodaje trenutno ostaje uglavnom nekontrolisano bez sprovođenja stvarnih zakona i propisa. Ovo je mesto gde naš proizvod “Brand Checker” transformiše pustoš sive zone trgovine u skup podataka i korisnih informacija, smanjujući štetu. “Checker” klijentu pruža podatke u realnom vremenu i preporučuje neophodne radnje koje povećavaju šanse za pronalaženje prodavnice, prodavca ili veb lokacije sa falsifikovanom robom i njeno zatvaranje. 

Koja su tržišta i “online” pijace na koja ćete se fokusirati?

Ivan: “Checker” je istovremeno namenjen lokalnom i globalnom tržištu. Budući da je fokusiran isključivo na onlajn pijace, odnosno “resale” sajtove i njegov osnovni koncept se oslanja na činjenicu da omogućava potpuno prilagođavanje u skladu sa potrebama klijenata. Zapravo, klijenti mogu da odaberu koja će geografska tržišta nadgledati, a izbor na svakom tržištu može da se suzi na nivo određenih veb lokacija koje treba proveravati ili kontinuirano nadgledati za njihove proizvode. Glavni fokus će biti na Evropu i Severnu Ameriku, jer su ta tržišta polovne robe najveća i glavna su tržišta za naše potencijalne klijente, brendove i advokatske kancelarije. 

Dobili ste nagradu za inovaciju u okviru državnog StarTech programa koji podržava i promoviše inovativne kompanije. Koje plagijate iz kojih privrednih delatnosti planirate da pronalazite?

Ivan: Pored Startech programa, dobili smo bespovratna sredstva od Inovacionog fonda. Oba programa su nam mnogo pomogla, pošto se kroz jedan fokusiramo na razvijanje alata “Checker” koji detektuje krivotvorene artikle iz asortimana odeće, obuće, elektronike, tehnike. Dok smo novčanu podršku dobijenu kroz Startech program namenili za alat koji otkriva artikle iz asortimana kozmetike, farmacije, suplemenata i raznih vitamina koji se prodaju u u preprodaji ili slobodnoj prodaji na onlajn stranicama i društvenim mrežama.

Kako funkcioniše u praksi primena tog alata protiv krađe na internetu? Kako će menadžerima kompanija pomoći da se izbore sa nelojalnom konkurencijom? 

Aleksa: Naša ideja je da “Checker” bude desna ruka svakog maloprodajnog menadžera. Tako što će sivu zonu onlajn trgovine pretvarati u skup podataka i ključnih informacija, smanjujući štetu i pretvarajući podatke u stvarno sredstvo koje pomaže kompanijama da budu relevantni na svim tržištima. Praćenjem falsifikovanih artikala menadžeri će moći da lociraju i uklone deo falsifikovanih artikala, prikupljaju podatke o lokaciji preprodavaca i direktnih prodavaca i optimizuju količinu proizvodnje. Naš proizvod namenjen je i advokatima koji se bave intelektualnom svojinom u kompanijama.

Nova generacija softvera, koja se primenjuje u tehnologiji veštačke inteligencije, može samostalno da donosi odluke bez ljudskog upravljanja, što nimalo ne deluje bezazleno. Kako gledate na budućnost korišćenja veštačke inteligencije? 

Aleksa: Ne vidimo da bi primena veštačke inteligencije u budućnosti mogla biti loša, kako što mnogima izgleda. Najpre, mora da se zna šta je to uopšte veštačka inteligencija? Pod tim pojmom podrazumevaju se računarski programi koji su sposobni da „uče“ i koji su u stanju da analiziraju ogromne količine podataka nego što mi prosečni ljudi možemo. I tako analiziraju reakcije i ponašanje korisnika, u našem slučaju, recimo, prodavaca na raznim platformama. Algoritmi tih programa reaguju na ljude koji ih koriste i transformišu se samostalno. Ali ti programi ne mogu da uče nešto što im onaj koji sa njima upravlja ne pokaže. Zato je važno da se u razvoj veštačke inteligencije uključi etika i slični kriterijumi, kao i raznovrsnije informacije. Zato ne možemo da se složimo da veštačka inteligencija može da ovlada svetom. Možemo da se složimo da u pogrešnim rukama može da bude jako oružije.

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.