Pretpostavlja se daje oko 10.000 lekara otišlo na rad u inostranstvo iz Srbije u proteklih 20 godina, a od Lekarske komore Srbije oko 800 lekara godišnje zatraži sertifikat dobre prakse, koji je neophodan za zaposlenje u odredjenim zemljama, navodi list Politika.
List navodi da neke zemlje uopšte ne zahtevaju ovakve sertifikate, kao i da se pretpostavlja da oko 400 lekara koristi sertifikate kako bi radili vikendom u državama okruženja, dok oko 200 njih odlazi u inostranstvo na usavršavanje i doškolovavanje.
„Nemačka lekarska komora nam je u februaru potvrdila da tamo radi oko 460 naših lekara. Ranije je bilo teško nostrifikovati diplomu u toj zemlji, a sada je lako jer imaju deficit lekara, pa su spustili kriterijume“, navodi Politika.
Direktor Lekarske komore Srbije Milan Dinić je ocenio da je veći problem od emigracije medicinskog osoblja taj što „medicinari uglavnom hoće da rade u velikim gradovima“ i što ne žele da se posle studija vraćaju u zravstvene ustanove u manjim mestima.
Po njegovim rečima, zbog boljih plata i uslova rada se lekari iseljavaju u mnogo bogatije zemlje, dok Srbija ima pozitivnu migraciju medicinara iz Bosne i Hercegovine i Crne Gore.
Predsednik Upravnog odbora Komore zdravstvenih ustanova Srbije Georgios Konstantinidis je kazao da su plate u lekara u razvijenim zemljama od tri do sedam puta više nego u Srbiji, a da profesori specijalissti mogu zaradeizmedju 4.000 i 5.000 evra mesečno.
„Teško je sprečiti odlazak zdravstvenih radnika u druge zemlje. Jedni način je povećanje zarada. Pozdravljam odluku da se uvećaju njihove plate u Srbiji, ali to nije dovoljno. Rumunija se suočavala sa sličnim problemom kao i mi, pa je donela odluku da se plate lekara povećaju sa 1.000 na 2.800 evra, a sestara sa 530 na 980 evra, čime su migracije smanjene“; naveo je Konstantinidis.
Predsednica Sindikata medicinskih sestara i tejničara Radica Ilić je navela da se više od 150 zdravstvenih ustanova u Srbiji suočava sa manjkom radne snage, a zog čega očekuje da će u sledećih deset godina država omogućiti prekvalifikacije za medicinsko osoblje.
Ona je dodala da Srbija nije jedina zemlja koja se suočava sa ovim problemom, kao i da se dešava da Nemci medicinske radnike „vrbuju“ još u srednjoj školi, što im je jeftinije nego da školuju sopstveni kadar.
