Srbija je od 2012. godine do sada imala šest godina sa republičkim (parlamentarnim i/ili predsedničkim) i lokalnim izborima, a pet godina bez izbornih procesa. Podaci pokazuju da je prosečna stopa privrednog rasta u godinama bez izbora bila skoro šest puta veća nego u onima kada je bilo izbora – 4,21 odsto naprema 0,75 procenata bruto domaćeg proizvoda (BDP) godišnje, naveo je direktor za konkurentnost i investicije u NALED-u Dušan Vasiljević.
Ipak, Vasiljević za Biznis.rs kaže da „ne očekuje bi ovogodišnji potencijalni izbor imali veći uticaj na planove privrede“.
„Ono što su lako predvidivi efekti raspisivanja izbora je suspenzija donošenja zakona na oko šest meseci, pad intenziteta aktivnosti državne uprave u obavljanju svakodnevnih poslova i kratkotrajno povećanje javnih rashoda da bi se pridobili različiti segmenti biračkog tela, što za efekat može da ima i blagi stimulans privrednoj aktivnosti na kraći rok, i potencijalno izazov na duži rok, kada bude trebalo nadoknaditi sredstva koja su kao podrška kampanji usmerena na neproduktivne namene“, kaže on.
Vasiljević dodaje da i ukoliko bude postojao uticaj eventualng raspisivanja izbora na performanse privrede, on će biti „blago negativan“.
On navodi i da multinacionalne kompanije u Srbiji kažu da su im politička stabilnost i predvidljivost među najznačajnijim pozitivnim karakteristikama našeg poslovnog okruženja.
„Kod privrednika ne opažam očekivanje da izbori, ako do njih dođe, niti donesu razrešenje ključnih neizvesnosti koje boje poslovno okruženje niti da dovedu u pitanje osnovne pravce ekonomske politike“, kaže Vasiljević.
Profesor Ljubomir Madžar ocenjuje da razlika između rasta BDP-a u godinama kada su održavani izbori i onima kada nismo izlazili na birališta pokazuje da izbori predstavljaju udar na privredu i da remete normalne privredne tokove.
On ocenjuje da eventualno raspisivanje izbora na jesen ne bi bilo dobro za srpsku privredu.
„Što se tiče poslovnog okruženja do kraja godine, ne očekujem nikakve promene. Biće otprilike kao i do sada, a to znači da vladavina prava još uvek nije na onom nivou koji bi bio dobar za privredni napredak, da ima dosta spoljnih udara i raznih političkih manevara i egzibicija koji takođe deluju kao poremećaji na poslovanje. Izvršna vlast je zauzeta nekim drugim poslovima koji nemaju mnogo veze sa privredom, tako da ostaje manji kapacitet postojećih institucija za regulisanje ekonomskih tokova“, kaže Madžar.
EBRD: Rast BDP-a Srbije dostiže 3,5 odsto, ali tek 2024. godine