Izmene Ustava u delu koji se odnosi na pravosuđe zahtevaju referendum

Predlog za promenu Ustava, koji je usvojen na jučerašnjoj sednici Vlade Srbije odnosi se na sudove i javna tužilaštva, što znači da se građani o tome moraju izjasniti na referendumu, ocenila je Jovana Spremo, savetnica za pitanja EU integracija u Komitetu pravnika za ljudska prava (YUCOM) i koordinatorka Radne grupe Nacionalnog konventa o EU (NKEU) za Poglavlje 23.

„Postupak izmene Ustava propisan je članom 203. Ustava Republike Srbije, a prema njemu je Narodna skupština dužna da akt o promeni Ustava stavi na republički referendum radi potvrđivanja, ako se promena Ustava odnosi na (…) uređenje vlasti, (…) i postupak za promenu Ustava“, navela je Spremo za European Western Balkans.

Ona je kazala i da je prethodna Vlada Srbije podnela predlog za izmene 2018. godine, koji je u međuvremenu nova Vlada povukla.

„‘Novi’ predlog u skladu sa tim nije baš nov, jer se predlažu izmene istih članova Ustava, odnosno onih koji uređuju podelu vlasti, odredbe koje se odnose na sudove i javna tužilaštva, nadležnost Narodne skupštine, način odlučivanja u Narodnoj skupštini i izbor i imenovanje sudija Ustavnog suda“, objašnjava Spremo.

Profesorka na Pravnom fakultetu Univerziteta Union Violeta Beširević dodala je da važeći Ustav predviđa dve faze u postupku promene Ustava, fazu podnošenja predloga za promenu Ustava i usvajanje tog predloga, kao i fazu izrade akta o promeni Ustava i usvajanje tog akta.

„Vlada je juče usvojila predlog, čime je otpočela prvu fazu u postupku revizije Ustava. Taj predlog za promenu Ustava treba da se uputi Narodnoj skupštini koja dvotrećinskom većinom od ukupnog broja narodnih poslanika mora da ga usvoji. Ako se predlog usvoji, time se završava prva faza u postupku revizije Ustava“ objašnjava Beširević.

Prema njenim rečima, druga faza započinje tako što parlamentarni Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo pristupa izradi predloga akta o promeni Ustava.

„Taj predlog usvaja Narodna skupština dvotrećinskom većinom od ukupnog broja narodnih poslanika i dužna je da usvojeni akt o promeni Ustava stavi na referendum radi potvrđivanja, koji mora da se održi najkasnije u roku od 60 dana od dana kada je Narodna skupština usvojila akt o promeni Ustava“, dodala je Beširević.

Profesorka Beširević navodi da se prema Revidiranom akcionom planu za Poglavlje 23, koji je Vlada usvojila u julu tekuće godine, postupku promene najvišeg pravnog akta neophodno i održavanje javnih slušanja o predlogu akta o izmeni Ustava, kao i ponovno upućivanje predloženih promena ustavnih odredaba Venecijanskoj komisiji na mišljenje.

„Shodno (planu), rok za promenu Ustava u delovima koji se tiču pravosuđa i sa njima povezanih ustavnih odredaba je četvrti kvartal 2021. godine. S obzirom na trenutni sastav Narodne skupštine, smatram da je realno da se cela procedura i sprovede“, zaključila je Beširević.