Izmene Zakona o sprečavanju korupcije bez javne rasprave

Vlada Srbije predložila je više izmena i dopuna Zakona o sprečavanju korupcije kojima će, ako budu usvojene, biti proširen sadržaj izveštaja o imovini javnih funkcionera, šta sve spada u krivična dela vezana za neprijavljivanje imovine, kao i pojam korupcije. U Transparentnosti Srbija smatraju da je ovo još jedna propuštena prilika da se na primereniji način uredi uporedo vršenje javne i političke funkcije. 

Novo rešenje predlaže i veći krug pravnih lica koji imaju obavezu da Agenciji za sprečavanje korupcije dostave određene podatke. 

U Tranasparentnosti Srbije upozoravaju da javna rasprava o ovim izmenama nije oglašena u skladu sa Poslovnikom Vlade jer je podatak da se javna rasprava održava oglašen isključivo na veb sajtu Ministarstva pravde, i to samo u sekciji koja je namenjena javnim raspravama, a ne na Vladinom Portalu e-Uprava.  

„Zainteresovana lica, izuzev onih koji su već znali da će biti otvorena javna rasprava povodom izmena ovog zakona, nisu imala saznanja da će do tih izmena doći“, navodi se u izveštaju Transparentnosti o predloženim izmenama.

Transparentnost traži da se javna rasprava ponovo održi.

Vlada Srbije uputila je početkom septembra u skupštinsku proceduru niz izmena i dopuna Zakona o sprečavanju korupcije.

Predlog je, između ostalog, da se proširi krug pravnih lica, koja imaju obavezu prijavljivanja Agenciji određenih podataka, na sva pravna lica u kojim javni funkcioner ili član porodice, za vreme javne funkcije i dve godine od njenog prestanka, ima udeo ili akcije. 

Ovo se odnosi na pravna lica koja učestvuju u postupku javne nabavke ili privatizacije ili drugom postupku čiji je ishod zaključivanje ugovora sa organom javne vlasti. 

Ranije rešenje se odnosilo na pravna lica u kojima javni funkcioner ili član porodice ima udeo ili akcije više od 20 odsto. 

Novo rešenje predviđa i dopunu sadržine izveštaja o imovini koji podnosi javni funkcioner. Propisuje se obavezna prijava gotovog novca, digitalne imovine i dragocenosti, kao i druge pokretne imovine čija vrednost prelazi 5.000 evra u dinarskoj protivvrednosti.

Izmene su predložene i u delu koji se bavi obavljanjem drugog posla ili delatnosti od strane javnog funkcionera za vreme vršenja javne funkcije.

Prema novom predlogu javni funkcioner, čija javna funkcija zahteva rad sa punim radnim vremenom ili stalni rad, ne može da obavlja drugi posao ili delatnost. Trenutno rešenje propisuje da ja funkcioner ne može da obavlja drugi posao ili delatnost koji zahtevaju rad sa punim radnim vremenom ili stalni rad.

Takođe se, kako piše u predlogu, u cilju veće transparentnosti, predlaže vođenje posebne evidencije od strane Agencije o predmetnim pravnim licima, kao i javna dostupnost podataka iz te evidencije.

Ako zakon bude usvojen biće dopunjen i pojam korupcije pa će ona podrazumevati odnos koji nastaje korišćenjem službenog ili društvenog položaja ili uticaja radi sticanja nedozvoljene koristi za sebe ili drugoga.

Za izbor direktora Agencije propisuje se dodatan uslov, pa će pored već predviđenih uslova biti potrebno „posedovanje posebnih znanja i iskustva u oblasti sprečavanja korupcije“.

Menja se i trajanje mandata zamenika direktora Agencije. Ukoliko se usvoje izmene njegov mandat će trajati do izbora novog direktora, umesto, kako je sad predviđeno, do prestanka mandata direktora.

Izmenama se direktoru Agencije daju ovlašćenja da od dana prestanka mandata direktora, pa do stupanja na dužnost novog direktora Agencije, on vrši funkciju direktora.

Predloženim rešenjem se dopunjuje član koji se bavi nedozvoljenim uticajem na javnog funkcionera u Agenciji, odnosno uvodi se definicija nedozvoljenog uticaja na javnog fukncionera u Agenciji. 

„Nedozvoljen uticaj podrazumeva svaki uticaj koji nije zasnovan na zakonu ili drugom propisu, kojim se utiče na zakonito i pravilno postupanje javnog funkcionera agencije u vršenju javne funkcije“, piše u predlogu. 

Predloženo rešenje precizira  i pravila za ograničenje za zasnivanje radnog odnosa i poslovne saradnje po prestanku javne funkcije  za javnog funkcionera

„Lice kome je prestala javna funkcija, dve godine po prestanku javne funkcije, ne može, bez saglasnosti Agencije, da zasnuje radni odnos, odnosno poslovnu saradnju sa pravnim licem, preduzetnikom ili međunarodnom organizacijom koji imaju poslovni odnos sa organom javne vlasti u kojem je javni funckioner vršio javnu funkciju“, piše.

Pored toga, precizira se da Agencija u postupku davanja saglasnosti bivšem javnom funkcioneru, za zasnivanje radnog odnosa i poslovne saradnje, naročito ceni koja ovlašćenja je imao taj javni funkcioner u vršenju javne funkcije.

Novim predlogom se preciziraju pravila za Agenciju za izricanje mera protiv javnog funkcionera koji povredi Zakon. 

Plan je i da se povećaju minimumi novčanih kazni za prekršaje na 100.000 dinara, sa dosadašnjih 50.000. Radnja krivičnog dela neprijavljivanje imovine ili davanje lažnih podataka o imovini se proširuje i na neprijavljivanje prihoda ili davanje lažnih podataka o prihodima. 

Transparentnost: Nije adekvatno uređeno uporedo vršenje javne i političke funkcije 

Transparentnost Srbija u izveštaju navodi da je propuštena prilika da se ovim izmenama i dopunama na primereniji način uredi uporedo vršenje javne i političke funkcije.

„Trenutno najzastupljeniji oblik zloupotrebe javne funkcije za političku promociju je obavljanje navodno redovnih aktivnosti javnog funkcionera i organa vlasti kojim rukovodi u doba izborne kampanje“, navodi Transparenost. 

Kako dalje navode, propuštena je i prilika da se otklone štetni efekti do kojih je dovelo usvajanje autentičnog tumačenja odredbe koja određuje ko će se smatrati javnim funkcionerom.

„Posledica je da su iz obuhvata Zakona izostavljena brojna lica, pri čemu je u velikom broju slučajeva to lišeno elementarne logike, na primer direktori škola više nisu javni funkcioneri, a članovi školskih odbora jesu“, navodi se u komentarima Tranparentnosti Srbije na predložene izmene i dopune.