Srbija je za godinu dana u porimeni pravila Energetske zajednice napredovala više od bilo koje od ugovornih strana, ostvarivši prosečni skor od 63 odsto. Srbiju slede Crna Gora i Ukrajina, piše u Godišnjem izveštaju o implementaciji.
U izveštaju su ocenjivane Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Moldavija, Gruzija, Severna Makedonija, Kosovo, Ukrajina. Crna Gora, koja je prethodnih godina bila na prvom mestu.
Susedna država je u poslednjem posmatranom periodu skromno napredovala, ali je ostala „pri vrhu tabele“.
Ocenjivano je pet oblasti: tržište, dekarbonizacija, energetska bezbednost, poboljšanje životne sredine i učinak vlasti..
Između ostalog Srbiji se pripisuje napredak zbog izmena Zakona o energetici kojima su stvoreni uslovi za razdvanjanje operatora sistema za prenos električne energije i gasa. Srbija je u posmatranom periodu napravila najveći korak u oblasti dekarbonizacije, u roku je predala Nacrt Nacionalnog energetskog i klimatskog plana i usvojila dugoročne strategije za niskougljenični razvoj i renoviranje zgrada, sprovela prve aukcije za obnovljivu energiju.
Sa druge strane, u oblasti životne sredine ostvaren je umeren napredak, odnosno procene o uticaju na životnu sredinu i dalje nisu regulisane na ujednačen način i to bi trebalo da bude uređeno bez daljeg odlaganja.
Takođe, Srbija nije ostvarila napredak u pogledu razdvajanju operatera prenosa gasa, kao ni kada se radi o pristupu trećih strana tačkama gasnih interkonekcija.
Uoči sastanka Saveta ministara, Sekretarijat energetske zajednice je objavio Godišnji izveštaj o implementaciji, koji prati učinak zemalja ugovornih starna u usvajanju pravila Enegretske zajednice u periodu novembar 2022-2023. Tokom izveštajnog perioda, nijedna ugovorna strana nije poboljšala svoju ukupnu ocenu implementacije.
U objavi Energetske zajednice se navodi da je deklaracija o energetskoj bezbednosti i zelenoj tranziciji na Zapadnom Balkanu, koju su potpisali lideri zapadnobalkanske šestorka u Berlinu 3. novembra 2022. godine, ključni trenutak u težnji regiona za održivim energetskim politikama i zelenijoj budućnosti.
Ugovor o osnivanju Energetske zajednice potpisan je 2005. godine u Atini, a stupio je na snagu 1. jula 2006.
Strane u ugovoru su Evropska unija i devet zemalja potpisnica ugovora (Albanija, Bosna i Hercegovina, Gruzija, Kosovo*, Severna Makedonija, Moldavija, Crna Gora, Srbija i Ukrajine. Jermenija). Norveška i Turska su posmatrači.
Energetska zajednica se bavi proširenjem unutrašnjeg energetskog tržišta Evropske unije (EU) na susedne zemlje.