Izveštaj: Skoro pet odsto srpskog BDP-a čine nezakoniti finansijski tokovi

Oko 4,5 odsto bruto domaćeg proizvoda Srbije čine nezakoniti finansijski tokovi, koji prema izveštaju Globalne inicijative protiv transnacionalnog organizovanog kriminala (GI-TOC) i Centra za proučavanje demokratije dostižu gotovo 40 milijardi dolara. Da bi se odgovorilo na ovaj izazov, potrebne su strože mere i pažljiv nadzor kako bi se sačuvala ekonomska stabilnost zemlje, ocenjuje se u izveštaju pod nazivom „Keš je kralj: Uticaj rata u Ukrajina na nezakonite finansijske tokove„.

Nezakoniti tokovi predstavljaju novac koji je nelegalno stečen, upotrebljen ili prebačen preko državnih granica.

Često su povezani sa organizovanim kriminalom i drugim nezakonitim aktivnostima, a po definiciji Međunarodnog monetarnog fonda imaju i prekogranični uticaj.

U nezakonite finansijske tokove spadaju zloupotrebe poreskih sistema, bilateralnih ili multilateralnih trgovinskih i investicionih sporazuma, transfernih cena, ali i lažno fakturisanje, korupcija…

Uticaj ovih sumnjivih finansijskih tokova posebno je izražen na Balkanu, gde se procenjuje da čine oko čine oko šest odsto BDP-a čitavog regiona, čime premašuju globalni prosek koji se kreće od tri do pet procenata svetskog BDP-a.

U brojkama, to znači da oko 1,6 biliona (16.000 milijardi) dolara svetske ekonomije „otpada“ na nelegalne finansijske tokove, koji ugrožavaju i i nacionalni i globalni privredni razvoj. ivou.

Nezakoniti odlivi novca u Srbiji čine 3,46 odsto BDP-a države, dok nezakoniti prilivi dostižu 0,98% BDP-a.

Značajan faktor koji doprinosi ranjivosti Srbije je njena sklonost ka stranim direktnim investicijama, posebno iz Holandije, Austrije i Kipra, navodi se u izveštaju.

Dodatno, aktuelni rat  u Ukrajini izaziva zabrinutost, „jer može potencijalno pogoršati situaciju i ubrzati nezakonite finansijske tokove na Balkanu, koji je već jedno od ključnih ruta za mnoge ilegalne aktivnosti, uključujući trgovinu drogom i krijumčarenje ljudi“, dodaje se u izveštaju.

Srbija je jedna od retkih trasa kojom Rusi mogu da krenu put Evrope, a od početka rata u Ukrajini do februara 2023. godine, ruski državljani registrovali su 5.014 kompanija u Srbiji.

Među njima, 1.148 su društva sa ograničenom odgovornošću, dve su predstavništva stranih pravnih lica, dok su 3.864 njih preduzetnici.

Pre početka rata u Ukrajini, u Srbiji je radilo 1.818 kompanija iz Rusije.

„Postojanje velikog broja novih kompanija u zemlji stvara povoljan teren za potencijalne aktivnosti pranja novca, pri čemu društva sa ograničenom odgovornošću i preduzetnici predstavljaju posebno visok rizik“, navodi se u izveštaju.

Osim toga, Srbija se ne pridržava sankcija Evropske unije protiv Rusije, što je dovelo do dolaska gotovo 220.000 ruskih građana u zemlju od početka sukoba, nudeći potencijalno utočište za kapital i imovinu.

Tokom rata u Ukrajini, nelegalni novčani tokovi i manipulacija fakturama u trgovini ostali su značajni kanali za nezakonite finansijske tokove u Srbiji.

„Ilustrativni primer uključuje hapšenje bivšeg generala ukrajinske službe bezbednosti na granici između Srbije i Severne Makedonije. Kod njega je pronađeno 600.000 evra u gotovini, kao i neobjavljena vrednost smaragda i dijamanata. On se sada suočava sa optužbama za pranje novca“, navode istraživači GI-TOC i Centra za proučavanje demokratije.

U Srbiji je i primetan i porast razmene kriptovaluta za gotovinu među ruskim građanima. Iako postoje snažne institucionalne kontrole i nadzor nad finansijskim transakcijama koje uključuju kriptovalute, razvilo se crno tržište gde su provizije značajno niže, oko dva odsto.

Iako je teško proceniti veličinu i razvijenost crnog tržišta, trgovci na njemu nude usluge putem društvenih mreža i Telegram grupa.

Manipulacija fakturama, koja uključuje stvaranje lažnih pravnih transakcija gde ne postoji stvarno poslovanje, ostaje značajan kanal za nezakonite finansijske tokove u Srbiji.