Izvoz na italijansko tržište pao za 25 odsto usled pandemije

Nove restriktivne mere protiv korona virusa ponovo pogađaju već nestabilne ekonomije širom Evrope, a neke od njih su značajni ekonomski partneri Srbije, piše Biznis.rs.

„Uticaj zaključavanja je već nesumnjivo negativan. Doći će do pada priliva porudžbina iz tih zemalja, a samim tim će i uposlenost proizvodnih kapaciteta biti niža, kao i obim izvoznih aktivnosti“, kaže za Biznis.rs, magistar Saša Đogović, autor publikacije „Makroekonomska kretanja u Srbiji“.

Izuzetno loša epidemiološka situacija u Italiji tokom skoro tri meseca s kraja zime i negde do kraja maja ove godine imala je za posledicu oštar pad izvoza u tu zemlju.

„Tako je iz Srbije na to tržište plasirano robe u vrednosti od milijardu evra u prva tri tromesečja ove godine ili za čitavih 25,7 odsto manje nego u istom vremenskom intervalu lane“, navodi Đogović.

Takođe, beleži se i veoma naglašena stopa pada plasmana robe na crnogorsko tržište po stopi od 17,9 odsto. 

To je posledica kraha turističkog prometa u toj zemlji, koja je uglavnom bila zatvorena tokom proletnjih i većeg dela letnjih meseci, a posebno prema regionu, odakle su glavni emiteri tražnje ka crnogorskom turizmu. 

Ostaje nada da zatvorenost ekonomija u Evropi, a posebno nemačke, italijanske i austrijske, neće imati dugotrajnost kao s početka pandemije.

„Lockdown“ za Srbiju veoma loša opcija

Kako Đogović kaže epidemiološka situacija u Srbiji je jako loša, ali ponovni „lockdown“ bio bi poguban za domaću ekonomiju.

Sada bi svako novo zaključavanje ekonomije, pa bilo ono i delimično, smanjivalo prihode u budžetu, a samim tim širilo budžetski deficit, koji je rebalansom predviđen na 8,8 odsto.

Ekonomisti se slažu u tome da sa povećanjem zarada u javnom sektoru treba sačekati, i da bi efikasnija mera bila jednokratna nagrada za zaposlene, jer ne bi trpeo budžet.