Jabuke, kafa i duvan: Šta „gura“ inflaciju naviše

Tokom prva tri meseca 2025, potrošačke cene su u proseku porasle za 4,5 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Najveći krivac za ovaj rast su cene duvana, koje su rasle uporedo sa rastom akciza. Takođe, na inflaciju su uticale i cene voća, kafe, čokolade, pokazuje najnovije istraživanje Republičkog zavoda za statistiku o ekonomskim trendovima u prvom kvartalu ove godine.

Najveći uticaj na rast cena u prvom tromesečju imalo je nekoliko grupa proizvoda: duvan, snabdevanje vodom i ostale stambene usluge, voće, šećer, džem, med i čokolada, kafa, čaj i kakao. Ove grupe proizvoda činile su 31,6 odsto rasta svih cena.

Izuzetak su meso, čvrsta goriva i telefonska oprema. Ove grupe proizvoda imale su deflatoran uticaj na ukupne cene, što znači da su smanjile inflaciju, jer su i njihove cene snižene.

Inflacija u prvom kvartalu je, inače oslabila u odnosu na isti period prošle godine. Tada je iznosila 5,7 odsto.

Šta je najviše doprinelo inflaciji?

Naravno, nisu sve grupe proizvoda imale isti doprinos u opštem rastu cena. Određene grupe su “pogurale” inflaciju naviše.

Tako su, primera radi, industrijski proizvodi imali veći uticaj na rast cena nego energija. Takođe, hrana i bezalkoholna pića više su uticale na opšti rast cena nego, recimo, transport.

Prema podacima RZS-a, najveći uticaj na inflaciju imala je kategorija snabdevanje vodom i različite komunalne usluge. Cene ovih proizvoda porasle su u proseku za 15,5 odsto. Od toga, snabdevanje vodom poskupelo je za 44,6, odnošenje smeća za 43,5, a snabdevanje vodom za 11,9 odsto.

Voće je sledeća kategorija koja je značajno uticala na inflaciju, jer su cene ovih proizvoda u proseku porasle za 12,2 odsto. Konkretno, jabuke su poskupele za 20,6 odsto, mandarine za 19,3, limun za 17,9, banane za 7,9, a pomorandže za 7,5 procenata. Ostalo voće poskupelo je za 26,8 odsto.

Bezalkoholna pića skuplja su za 10,3 odsto. Najviše od toga poskupela je mlevena kafa, za čak 59,8 odsto. Odmah za njom sledi instant kafa, čije su cene porasle za 11 procenata. Mineralna voda skuplja je za 10,2, koka kola za sedam, a voćni sokovi za 6,2 odsto. Ostala bezalkoholna pića poskupela su za 5,9 procenata.

Na kraju, inflaciju su “pogurali” i duvan i alkoholna pića, sa prosečnim rastom od 7,7 odsto. Najznačajnije su porasle cene duvana, čak 63,2 odsto. Potom, pivo je skuplje za 22,2, vino za 10,3, a žestoka pića za 4,3 odsto.

Zašto su rasle cene?

Kako objašnjava RZS, rastu cena duvana i pića doprineo je, pored usklađivanja proizvođača sa prošlogodišnjom inflacijom, i akcizni kalendar, odnosno povećanje akciza na ovu robu. Potom, na znatno poskupljenje troškova pružanja komunalnih usluga, pre svega snabdevanja vodom i odvođenja vode, uticali su inflatorno usklađivanje i rast zarada.

Voće je poskupelo predvođeno rastom cena citrusa (limuna, pomorandži i grejpfruta), što je posledica globalnog rasta cena ovog voća zbog suše i bakterijske infekcije na najvećim svetskim plantažama na Floridi i u Brazilu. Iz istih razloga rasli su troškovi uzgoja kafe i kakaoa, što je uticalo na izražen rast cene čokolade (čak 38,6 odsto), koji je započeo još 2020. godine.

Šta smo za jednu prosečnu platu mogli da kupimo 2012. a šta možemo danas: Da li nam je i koliko porastao standard?