Jača borba protiv sajber kriminala uslov za ulazak Srbije u EU

Borba protiv sajber kriminala u Srbiji je još u povoju. Međutim, jačanje te borbe prati i EU kroz pristupno poglavlje 24. 

Zatvaranje tog poglavlja trebalo bi da bude jedan od poslednjih koraka, pre učlanjenja u Uniju, međutim hakeri će do tada napraviti mnoštvo digitalnih koraka.

Postavlja se pitanje ima li Srbija kontramehanizme i hoće li uspeti da se izbori sa virtuelnim napadima?

Dok ne pristupi Evropskoj uniji i prostoru bez granica Srbija će najpre morati da se izbori za svoju bezbednost u beskrajnom prostranstvu interneta. Zapošljavanje više stručnjaka u tužilaštvu i policiji koji će se baviti isključivo visokotehnološkim kriminalom predviđa i akcioni plan za poglavlje 24. Trenutno, takvo odeljenje policije postoji samo u Beogradu.

„Ako ste u Smederevu, ili Jagodini, Leskovcu i ako imate ozbiljan napad na infrastrukturu vaše privatne kompanije, ako odete u policiju, nećete dobiti nikakvu podršku, čak ni korisnu informaciju kome da se obratite“, kaže Đorđe Krivokapić iz SHARE fondacije.

Jedna od od najuspešnijih stalnih akcija koju sprovode pripadnici Odeljenja za visokotehnološki kriminala je Armagedon tokom koje do sada uhapšeno 156 osoba zbog sumnje da su krivično delo prikazivanje, pribavljanje i posedovanje pornografskog materijala i iskorišćavanje maloletnog lica za pornografiju.

Oni koji tragaju za digitalnim kriminalcima, tvrde – teško ih je uhvatiti, ali još teže osuditi. Igor Franc, stručnjak za bezbednost na internetu kaže da su sudije kao dokaze navikli da viđaju noževe, pištolje i dnk analize – u virtuelnom svetu toga nema.

Na pitanje kako reaguju sudije kad im donese dogitalne dokaze, Franc kaže:

„Uf, prvo ne znaju o čemu se radi, ako znaju, uglavnom traže da to bude odštampano na papiru, što nije moguće. Ako to odštampate na papiru, to će biti desetine nula jedinica, na desetine strana, ili ako je to neki log fajl, IP adrese, tu je onako ozbiljan problem, ljudi uopšte ne znaju o čemu se radi“.

Početkom godine donet je zakon o Informacionoj bezbednosti. U Beogradskom centru za bezbednosnu politiku kažu da je to bitan potez, međutim bitnije je ko će se u ime tog zakona boriti.

„Republika Srbija bi trebalo da uloži više u to da zadrži ljude koji se bave IT bezbednošću, zato što oni imaju bolje prilike u privatnom sektoru, gde i nastoje da odu. Ukoliko Srbija ne uloži dovoljno sredstava da zadrži ove ljude na pozicijama gde su sada šteta može biti mnogo veća od tog ulaganja“, kaže Vladimir Erceg.

U MUP-u ističu da su spremni da se odlučnije bore protiv zloupotreba platnih kartica i elektronskog poslovanja, a da im je prioritet zaštita najmlađih na internetu.

Inače, broj raznih zloupotreba preko Interneta u Srbiji raste iz godine u godinu, a statistika pokazuje da je svake godine gotovo 50 odsto više prijavljenih slučajeva.